Црна Гора данас и сутра обиљежава Његошев дан, као државни празник и дан културе у спомен једног од најзначајнијих српских пјесника и владара Црне Горе - Петра Петровића Његоша.

Његош је био филозоф, књижевник, владика и владар. Рођен је на данашњи дан 1813. на Његушима.

Као државник поставио је темеље модерне црногорске државе, установио извршну власт и Сенат, организовао судове, увео порезе. За његове владавине основана је прва штампарија на Цетињу 1834. и подигнута прва школа.

Залагао се за ослобођење и уједињење свих Срба и био је спреман да се одрекне својих свјетовних власти зарад уједињења са Србијом, преноси Танјуг.

Његош је поштован као пјесник и филозоф, а најпознатији је по својој епској поеми Горски вијенац, која се сматра за ремек-дјело српске и јужнословенске књижевности. Друга његова важна дјела су Луча микрокозма, Огледало српско и Лажни цар Шћепан Мали. Као изразити српски родољуб, Његош у својим књижевним радовима скоро 200 пута спомиње Србе и српство.

Умро је 31. октобра 1851.

Сахрањен је у малој капели на Ловћену, коју су срушили Аустроугари у Првом свјетском рату. Његови остаци су премјештени у Цетињски манастир, а потом у обновљену капелу 1925. године. Капела је уз подршку југословенске владе 1974. замијењена Мештровићевим маузолејом.

Дио актуелне црногорске власти залаже се за обнављање капеле у којој је Његош почивао од 1925. године.

Петар II Петровић Његош је на нивоу Митрополије црногорско-приморске канонизован и уведен у ред светитеља као Свети митрополит Петар Други Ловћенски Тајновидац и празнује се 19. маја.

Поводом Његошевог дана Митрополија црногорско приморска је у понедјељак увече у Цетињском манастиру одржала књижевно вече у сарадњи са Књижевним друштвом Његош.

Епископ Пајсије је у свом обраћању указао да од времена Његоша до данас десило много промјена и на политичком и националном и уопште друштвеном нивоу, али ипак, како је навео, „лик Петра Другог Петровића Његоша Ловћенског Тајновидца остаје једнако близак, као и његово књижевно дјело".