Српска православна црква (СПЦ) и православни вјерници данас обиљежавају Мали Божић или Млади Божић, као и празник Светог Василија Великог - Васиљевдан.

Постоји много обичаја, али и сујевјерја који се данас практикују у српском народу, односно то шта данас не би требало да се ради.

Православци данас прослављају и први дан Нове године по Јулијанском календару.

Васиљевдан се код Срба слави као крсна слава, а код Грка и Руса као имендан. Када је за календарски почетак нове године узет 1. јануар, тада је Мали Божић почео да се слави као српска Нова година.

У Војводини је постојао обичај, који се у неким мјестима задржао до данас, да се на раскршћима пале ватре, што, уз чистилачко дејство, има и улогу јачања сунчеве свјетлости и топлоте.

На Мали Божић, 14. јануара поново се уноси бадњак, опет долази полазник или положајник, а на трпези је глава божићне печенице која се чува до тог дана.

У многим крајевима спаљују се остаци бадњака, понегдје мијеси посебан обредни хљеб, василица, у спомен Светом Василију Великом.

Нову годину ваља дочекати будан, па су у овом бдијењу многе дјевојке гатале да ли ће се те године и за кога удати.

Међу овим гаткама је посебно занимљиво гатање дјевојака у Босни - прије сванућа су, попевши се на таван, бацале своју обућу кроз врата напоље, па ако обућа, кад падне, буде усмјерена од куће - знак је да ће се удати.

Данас би требало избјегавати свађе да се не би свађали цијеле године.