Јуниорска екипа "Војводине 021" окитила се сребром на финалном турниру Женске јуниорске лиге Србије у сезони 2025/26. И то не би било ништа необично да на паркету, у новосадском тиму, нису бриљирале чак четири кошаркашице из Власенице: Анђела Петковић, Милица Мазић, Марија Мазић и Андреа Сокић.

Kапитенску траку јуниорки једног од најтрофејнијих србијанских клубова носи Анђела Петковић, која је навела да је поносна што долазимо из исте средине, из мале Власенице.

- Можда смо из малог града, али имамо велико срце, огроман таленат и још већу жељу за успјехом. Заједно смо одрастале, тренирале, падале и устајале, и управо то заједништво нас је довело до овог тренутка - поносом истиче Петковићева.

С њом се слаже и Милица Мазић, једна од најбољих јуниорки у србијанској лиги.

- Овај трофеј није само награда за побједу – он је симбол рада, одрицања и подршке коју пружамо једна другој сваког дана. Показале смо да није важно одакле долазиш, већ колико си спреман да радиш и вјерујеш у свој тим - закључила је Мазићева.

Власеничке кошаркашице никада не заборављају своје прве тренере, уз које су завољеле игру под обручима и брусиле своје вјештине, па велику захвалност дугују и тренерима, наставнику Радовану Радики Перендићу и Срђану Перендићу, који су, истичу, вјеровали у њих, бодрили их и учили да никада не одустају.

- Без њихове подршке, савјета и посвећености, овај успјех не би био исти - искрена је Марија Мазић, Миличина млађа сестра.

Међу кошаркашицама из Власенице влада велико пријатељство, без имало ривалства, што је сигурно један од добитних састојака великих побједа.

- Из мале Власенице – до великих резултата. Поносне смо једна на другу и спремне за нове побједе - закључила је ову дивну кошаркашку причу о власеничком покеру Андреа Сокић.

Анђела Петковић и Милица Мазић већ четири године нижу успјехе у црвено-бијелом дресу новосадског кошаркашког гиганта, а Марија Мазић и Андреа Сокић су им се придружиле прије двије године.

С обзиром на њихов таленат, снагу, упорност, али и невјероватно пријатељство и подршку, сигурно је да је, у годинама које долазе, пред власеничким кошаркашким бисерима још много медаља и успјеха.