Ружица Пејић из Возуће, којој је у протеклом рату убијено 12 чланова породице, од којих се и данас многи воде као нестали, испричала је да је лобању супруга Миладина пронашла прије 13 година у муџахединском кампу у Каменици у општини Завидовићи.
Пејићева је навела да је њен супруг нестао у Лозни. Она је истакла да сваке године долази у Стог у оквиру марша "Стазама егзодуса" како би одала почаст и прислужила свијеће својим преминулим члановима породице.
Радушка Павловић у Возући је изгубила сина Слађана, чије посмртне остатке и даље тражи. Њено свједочење сачувано је у оквиру пројекта мултимедијалног музеја који је покренуо Меморијални центар Републике Српске.
О томе да је њен син заробљен жив и да јој је жеља да његове посмртне остатке пронађе док је још жива, упознала је крајем августа и предсједника Владе Републике Српске Саву Минића током обиљежавања Дана погинулих и несталих у Одбрамбено – отаџбинском рату у Петрову.
- Само желим да знам гдје да му свијећу запалим, не тражим ништа више - изјавила је Павловићева.
Предраг Црнић из Лакташа данас је одао почаст оцу Небојши, који је погинуо 1995. године у рејону Возуће, а чији су некомплетни посмртни остаци пронађени 2014. године на локалитету Оштрић.
- У извјештају је писало да је погинуо од мине, међутим на фотографији са мјеста проналаска посмртних остатака које имам виде се двије неоштећене чизме - рекао је Црнић.
Ни након 31 године није познато гдје су тијела 129 Срба које су на подручју Возуће и Озрена на монструозан начин убили припадници такозване Армије БиХ и џихадисти.
На данашњи дан 1995. године по директној наредби Алије Изетбеговића, који је као приоритетни циљ одредио спајање тузланског и зеничког басена, покренута је офанзива која је у зависности од јединице и смјера напада непријатељских снага носила називе "Ураган 95", "Фарз 95" и "Бадр ал Босна".
Уз директно учешће НАТО снага за брза дејства и пакистанског контингента међународних мировних снага на страни такозване Армије БиХ, која је бројала 23.000 војника, тада је спаљено 30 српских села и протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова.
Падом Возуће окончано је протјеривање и етничко чишћења Срба са подручја зеничке регије започето 1992. године. Због стравичних злочина над Србима Возуће и Завидовића некадашњи начелник Генералштаба такозване Армије БиХ Расим Делић осуђен је пред Хашким трибуналом на само три године, као и некадашњи командант Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакиб Махмуљин, кога је Апелационо вијеће Суда БиХ осудило на осам година затвора, али је он побјегао из БиХ.
Махмуљин је један од 19 лица, припадника такозване Армије БиХ и страних добровољаца, против којих су поднесене кривичне пријаве за злочине почињене над Србима на подручју Озрена и Возуће у јулу и септембру 1995. године.
