Вршњачко насиље у посљедњих 10 до 15 година добило је нову димензију, не дешава се више само у учионици, на улици, у школи, него и на друштвеним мрежама што за жртву значи да нигдје не осјећа сигурност и да у сваком тренутку може бити изложена насиљу, рекла је Срни доцент на Педагошком факултету Универзитета у Источном Сарајево Слађана Миљеновић.
Она је навела да се под утицајем различитих друштвених мрежа на којима дјеца проводе добар дио слободног времена повећала и стопа вршњачког насиља.
Према њеним ријечима, у посљедњих 20 година истраживања указују да све више дјевојчица има улогу насилника, али су оне склоније више вербалном и психолошком насиљу него физичком.
- Наставници су четрдесетих година прошлог вијека као највећи проблем наводили галаму, разбацивање и жвакање жвака. Осамдесетих и деведесетих година проблеми су постали доста озбиљинији /силовања, крађе, употреба дроге/. Највећи број насилника били су дјечаци - указала је Миљеновићева.
Она истиче да нове генерације не познају свијет без рачунара, рођени су и одрасли "повезани на интернет".
- Типичне особине данашњих младих јесу слобода, брзина, флексибилност. Веома су оптимистични, тимски играчи и глобално оријетисани, рационални и знатижељни. Воле тренутна задовољства и најбоље функционишу кад су умрежени, веома лако се прилагођавају промјенама - навела је Миљеновићева.
Она је рекла да све ове промјене које носе брзи развој науке и технологије, брзи начин живота, несумњиво имају и другу страну медаље.
- У образовној пракси све се чешће уочава нешто што бисмо могли назвати индивидуланим карактеристикама дјетета, а то су слабе вербалне способности дјеце, склоност ка асоцијалном понашању, когнитивне сметње и све чешћа појава развојних поремећај код дјеце - рекла је Миљеновићева.
Она је истакла да је постало све чешће и проблем дјетета да прихвати улоге ученика, да је све више оних који са ниподошавањем гледају на образовни процес и врло су слабо мотивисани за њега.
- О томе нам свједочи и статистика уписаног броја студената на факултете. Млади се након завршене средње школе све чешће одлучују на запошљавање или завршавање инстант курсева, јер не виде смисао у образовању које траје дуго - рекла је Миљеновићева.
Она је додала да је све више дјеце која имају проблем са ауторитетом, па је комуникација са наставницима отежана, дјеца су склона бурним реакцијама на критику или савјет.
Према њеним ријечима, наставници улажу велике напоре како би изградили и одржали климу у разреду која је потребна да би се процес учења и поучавања успјешно реализовао.
- Једно од врло моћних и конструктивних рјешења за ове промјене када су у питању школска дјеца види се најприје у премошћавању јаза који се направио између породице и школе. Свакако да морамо имати на уму свијет у коме ће данашња дјеца да живе и да поштујемо чињеницу да је он потпуно другачији од нашег свијета - рекла је Миљеновићева.
Она је навела да породица и школа треба да модерне технологије користе као ресурс који ће конструктивно користити у складу са циљевима васпитања и образовања.
Педагог у Пољопривредној и медицинској школи у Бијељини Милена Марковић рекла је Срни да су посљедњих година примијећене и позитивне и негативне промјене у понашању младих.
- Већина тих промјена је добра, у смислу самосталности, самосвјесности, боље сналажљивости у дигиталној сфери, али је примјетан и мањак поштовања ауторитета, повученост, слабе изражајне способности - рекла је Марковићева.
Она је навела да се дешава да ученици због објава на друштвеним мрежама или "оговарања" међу вршњацима своје емоције испољавају у виду агресивног понашања, галаме и псовки, али да у протеклој години није било неуобичајених проблема.
- У мојој пракси разговор се показао као најбоље рјешење за већини проблема. Они су на крају крајева само дјеца која траже пажњу и некога ко ће да их саслуша и у кога ће имати повјерења - додала је Марковићева.
