У већим центрима у Српској, цијене станова константно расту. Стан све више постаје луксуз, па се цијене по квадрату крећу и до 7000 марака, али подаци говоре да потражње још увијек има.

Прошле године прометовано је укупно 37.950 непокретности, чија је укупна остварена цијена 1,37 милијарди марака, што је 210 милиона више у односу на годину раније, саопштено је из Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове.

Због оваквих цијена грађани се одлучују на куповину плаца у приградској средини.

Вртоглаве цијене станова у већим центрима у Републици Српској нису више изненађење. Станови, чије цијене не прате приходе обичног човјека, резервисани су само за одређене.

Превисоке цијене по квадрату, које је немогуће покрити кредитом, многима нису оставиле избора него да бирају живот даље од урбане зоне.

Млади брачни парови све чешће се одлучују на куповину плаца у периферији града и градњу куће, што је неријетко повољније од стана у граду.

– Новоградња вам иде од 4.000 – 7.000 по Бањалуци, а стара градња прати нову. Реновирани станови по добрим локацијама, буду исте цијене као новоградња, тако да нема ту неких посебних правила, осим да ви јефтино некретнину у Бањалуци више не можете купити. Гледам посљедицу свега тога, млади брачни парови у задње двије – три године, траже да купе плацеве са стране, значи то је пет – шест до седам километара од Бањалуке, зато што могу приуштити да купе плац од 20 – 30 до 50 хиљада марака и да праве куће, јер млади људи не могу дићи толико кредита. Ко данас има просјек плате да може да се задужи за 300.000 марака - каже власница агенције за некретнине Недељка Грујић.

У посљедњих 10 година цијене су нагло расле, рекло би се растао је и стандард, али то није једини фактор који утиче на цијене.

– Ко год заради неку марку, нема у шта друго уложити у Босни и Херцеговини. Некад су људи улагали у злато, али сада имаш ограничење и не можеш да купиш онолико злата колико би хтио и колико би могао. Значи у суштини сви који имају коју марку са стране, новац је изгубио вриједност, ако имаш било шта зарађено са стране, ти ћеш уложити у некретнине и самим тим, сва та улагања у некретнине су нам дигла цијену по квадрату, да је отишла на 7.000 марака по центру града – каже Грујић.

– Прије два дана су најавили поскупљење арматуре, очекује се и раст других трошкова због ратног стања на Блиском истоку и све скупа је јако неизвесно и када постоји велики степен неизвесности, онда они што нешто раде, производе, граде, покушавају на неки начин да предупреде па због тога повећавају цијене – каже економиста Зоран Павловић

Питање које највише занима грађане је да ли се назире пад цијена или барем стабилизација. Оно што би могло утицати на цијене јесте засићење, односно пад тражње, сматрају економисти.

– Гледао сам цијене станова у Аустрији и могу да кажем да су цијене почеле да падају, јер једноставно тражња опада, а кад нема тражње, онда не може ни понуда да диже цијене, тако да се може десити и то да ће се десити у БиХ, можда не у Бањалуци, као великом центру, а у другим мањим мјестима сигурно – каже Павловић, пише БНТВ.

Због веће потражње и боље могућности продаје, инвеститори све више граде мале станове до 40 квадратних метара, што се показало и као најбоља инвестиција када је у питању куповина, јер у већим центрима овакви станови најчешће се изнајмљују.