Многи дјечаци и дјевојчице широм свијета маштају да једног дана сједну у кабину ратног војног ваздухоплова. Неки дочекају ту прилику, неки се предомисле и наставе другим путем, а наш суграђанин, Паљанин, Миливоје Вукашиновић је био истрајан и дочекао је дан када је постао пилот ратног војног ваздухоплова, односно хеликоптера.

Званично, на септембарској промоцији официра Војне академије Републике Србије, традиционално, шапку у ваздух бацио је и наш Миливоје, који је за портал Катера рекао да је та промоција нешто о чему сваки кадет машта од самог доласка на Академију.

Када се појавило Ваше интересовање за студирање на Војној академији и због чега сте одабрали позив пилота?

Миливоје Вукашиновић: Интересовање за ваздухопловство уопште, а нарочито за војно ваздухопловство код мене се јавило још у средњој школи, док је љубав према авионима и хеликоптерима, те летењу уопштено јачала и ојачала током пет година студирања и обуке на Војној академији. Поред свих предности и атрактивности летачког позива, привукле су ме и друге ствари попут услова школовања и студирања на Војној академији, стеченог знања и вјештина које се током студирања на овој академији пружају. Ту првенствено мислим да доста практичних обука и знања, те неких особина за које сматрам да се стекну и изграде током неколико година проведених у војном систему. Такође, јако битан фактор и велика предност школовања на Војној академији је и обезбијеђен посао по завршетку студија, што је данас јако важно.

Промоција официра /фото: Приватна архива

Каква искуства носите са Војне академије и колико сте задовољни стеченим знањем?

Миливоје Вукашиновић: За Војну академију и период од пет година проведених тамо вежу ме заиста лијепе успомене, изузетно животно искуство, много стечених вјештина и знања, како стручних,тако и животних и много вриједних пријатељстава која трају и послије Академије, и вјероватно ће трајати цијелог живота.

Знање које се стекне на Академији је заиста адекватно, јер те припреми за обавезе и посао који те чека у јединици у коју дођеш као будућег потпоручника. Овдје прије свега мислим на практичне облике обуке и знања, вјештина која се стекну на Академији, а за које сматрам да су битне, како у мојој врсти посла, тако и у осталим родовима и службама Оружаних снага. Наравно, треба бити свјестан и чињенице да позив официра, а поготово пилота, изискује непрестано усавршавање и учење, те стога могу да кажем да Академија и знање стечено на њој представља добру основу и темељ за сва даља усавршавања, као и за успјешно обављање почетних официрских дужности.

Војна академија у Београду је установа са дугом традицијом од чак 170 година постојања, са веома добрим и стручним професорима и сарадницима. План и програм на овој високошколској установи пружа широк спектар знања, што се у позиву пилота веома тражи. Завршити студије на факултету са оваквом традицијом и историјом данас је веома респектабилно и носи једну посебну „тежину“. Искрено, када је изашао конкурс за пријем кадета, нисам много размишљао о другим академијама, пријавио сам се на ову и прошао.

Како изгледа пријемни испит на Војној академији и за шта сe сваки кандидат мора спремити?

Миливоје Вукашиновић: На пријемном испиту се тражи знање из математике и физичке спремности, а као кандидат за смјер Војно ваздухопловство приступио сам љекарским прегледима на Војно-медицинској академији у трајању од пет дана. Ту се провјерава психофизичка способност за летачки позив и уколико кандидат испуни захтјеване критеријуме, подлијеже тесту линеарног раста убрзања или, популарно речено, центрифуги, гдје се тијело излаже и до пет до пет и по пута већој сили Земљине теже. Пријемном испиту ту није крај, важно је проћи и обуку скока из авиона са падобраном, селективног летења у трајању од 10 сати на тренажно-школском авиону, гдје се провјерава пилотова реакција у ваздуху, моторичке способности, емоције које се исказују током летења и низ других параметара. Тек уколико се процијени да кандидат посједује неопходни потенцијал за наставак школовања као будући пилот и уколико испуни све захтијеване критеријуме, тек онда добија статус кадета Војне академије, смијера Војно ваздухопловство. Иако звучи доста компликовано и иако позив војног пилота прати "фама", није све онако како се прича.

Фото: приватна архива

Колико је серија „Војна академија“, према Вашем мишљењу, гледаоцима приближила  стварну слику студирања и боравка на Академији?

Миливоје Вукашиновић: Телевизијска серија "Војна академија" је добар примјер како се студира и живи на истоименој високообразовној установи у Београду. По мени, серија „Војна академија“ је добар умјетнички пројекат, који је остварио своју „мисију“ , а то је да промовише Академију, људе који тамо студирају, као и да заинтересује младе да упишу и студирају на Војној академији. Војска је веома важна, јер она код младог човјека изгради одређени ниво самодисциплине, одговорности, тачности, прецизности, поштовања одређене хијерархије и извршавање својих обавеза.

Како је изгледао Ваш први сусрет са војним ваздухопловом?

Миливоје Вукашиновић: Први сусрет са војним ваздухопловом и први самостални лет је неописив осјећај за сваког кадета на одсјеку за Војно ваздухопловство. Први сусрет са авионом и хеликоптером сам имао током селективног летења, на аеродрому „Пилот пуковник Миленко Павловић“ у Батајници. Стварно је било изузетно гледати моћне машине како изводе најразличитије акробације и летове приликом својих увјежбавања, како дању, тако и ноћу. Сви смо тада, очима упртим у небо, гледали те маневре и питали се да ли ћемо и ми можда некада бити у могућности да то доживимо. 

За управљачком палицом војног хеликоптера /фото: приватна архива

Која разлика је између летења авионом и хеликоптером, којем од њих дајете већу предност?

Миливоје Вукашиновић: Летење и авионом и хеликоптером има своје предности и специфичности, а ја сматрам и једно и друго изузетним доживљајем. Ја сам имао срећу да управљам са оба ваздухоплова, а осјећај је био невјероватан. На Војној академији постоји одређени план летачке обуке и број часова налета који кадети морају испунити, те он обухвата различите раздјеле обуке у различитим временским условима, као и дању и ноћу. Међу пилотима постоји неписано правило, да оно што знаш на земљи за 5, горе у лету ћеш знати за 2 или 3. Тако да сваки лет изискује одличну припрему, али уз доста воље и труда, као и уз помоћ наставника летења, који нам несебично преносе велико знање, могуће је савладати тражене елементе у лету и напредовати у обуци.

Какав је осјећај био када сте завршили Академију и како сте се осјећали у том тренутку?

Миливоје Вукашиновић: Свечана промоција је нешто о чему сваки кадет Војне академије машта од самог доласка на пријемни, па до дана саме промоције. Ове године, усљед пандемије корона вируса, околности су биле мало другачије, те самим тим промоција није одржана испред Народне скупштине, као што је то била традиција до сада, него у кругу Војне академије, уз све превентивне мјере, без присуства публике, породица и пријатеља. 

Иако у овом облику, промоција је, како за мене,тако и за моје колеге, представљала догађај у ком су помијешана осјећања. С једне стране, срећа због завршетка саме Академије, остварења дјечачког сна послије дугих пет година, амбиције везане за будућу каријеру и усавршавање, а с друге стране туга због растанка са колегама, „класићима“ , с којима си пет година, скоро 24 сата у седмици дијелио и добро и зло. Ипак, мислим да је у тренуцима налета авиона и честитке пилота најмлађим колегама понос био најизраженија емоција. Понос због испуњеног циља, због оствареног дјечачког сна и завршетка једне важне животне цјелине.

Да ли сте задовољни мјестом на којем сте засновали радни однос и какве Вас обавезе и задаци сада очекују?

Миливоје Вукашиновић: Задовољан сам мјестом на којем сам засновао радни однос, јединицом у коју сам дошао и старијим колегама који несебично преносе знање и настављају да нас обучавају и усмјеравају. Послије завршетка Академије, као млади официри потребно је да се брзо уклопимо у јединице, систем и извршавамо све обавезе и дужности које се од нас очекују и пред нас постављају. Када говоримо конкретно о летењу, постоји план летачке обуке кроз који пролазимо, настављамо да се усавршавамо и стављамо се у функцију и на располагање Оружаних снага Босне и Херцеговине. 

Биографија:

Миливоје Вукашиновић је рођен 1994. године у Палама, гдје је завршио основну школу и гимназију. Образовање на Војној академији у Београду започео је 2015. године, а завршио пет година касније и стекао чин потпоручник. Радни однос засновао је у Оружаним снагама БиХ на мјесту пилота војног хеликоптера у 2. Хеликоптерском сквадрону у касарни Рајловац.

Разговарао: Миљан Рашевић