Тачно 460 основаца напустило је школу у протеклој години дана због одласка у иностранство. Тиме је Српска сиромашнија за отприлике 25 одјељења, што се сматра већом школом.

Ови поражавајући подаци сигурно би били још алармантнији јер је ријеч о години у којој је због пандемије било ограничено кретање.

Завод за статистику РС је извјестио да је од 1. септембра 2019. године до 31. августа прошле године школовање напустило 460 основаца, а међу њима највише има ђака нижих разреда. Од првог до петог разреда школовање у РС је напустило 276 дјеце, које су родитељи повели са собом у иностранство.

Годину раније је по овом основу школовање у Српској прекинуло 558 основаца, а у протеклих шест година сиромашнији смо за чак 2.703 дјеце која сада похађају наставу у некој од страних земаља.

–  Све знам. Подаци су жалосни. Одлазе комплетне породице и то сви знају. Колега из Приједора ми је рекао да је из његовог разреда прошле године троје ђака напустило школовање јер их родитељи воде вани, углавном у Њемачку – каже за Српскаинфо Драган Гнајтић, предсједник Синдиката образовања, науке и културе РС.

Упозорава да се број школараца смањује из године у годину и по основу наталитета, а да миграције само додатно пустоше учионице и школе.

Каже да је „извео“ разред 2001. године и да је тада у одјељењу било 37 ученика. Његове колеге су тада имале у просјеку 30-33 школараца.

– Сада се сматра премијом ако неко има разред од 25 дјеце. Ето, погледајте шта десило за само двије деценије, а нека свако изводи закључак шта ће се десити ако буду настављени овакви трендови – упозорава Гњатић.

Подаци о одласку школараца и младих људи уопште не изненађују, јер и 25 година од Дејтонског споразума поједини политичари дају ратнохушкачке изјаве.

Ситуацију на терену потврђују и најновија истраживања о положају младих у БиХ, која је спровео Институт за развој младих “Култ”. Жеља за одласком из земље и даље је висока јер више од 50 одсто младих наводи да жели да напусти БиХ, док је њих 12,1 одсто већ предузело конкретне кораке у том смјеру.

Истраживање је обухватило више од 10 тематских области као што су образовање, рад, запошљавање и предузетништво младих, социјална брига, здравствена заштита, сигурност, култура и спорт, активизам и слободно вријеме, те учешће, волонтирање, мобилност и миграције младих.

У истраживању су учествовала 3.132 испитаника из цијеле БиХ у  доби између 15 и 30 година старости.

Према попису становништва спроведеном 2013. године, у БиХ живи 773.850 младих старосне доби од 15 до 30 година, односно, 21,91 одсто популације чине млади.

–  Истраживање ће бити јавно доступно и користиће свим заинтересованим странама, а првенствено доносиоцима одлука приликом креирања конкретних мјера усмјерених ка бољем положају младих у БиХ – рекла је извршна директорка Института за развој младих, Шехерзада Халимић.

Истраживање је показало да млади сматрају како би приоритети власти у БиХ у наредних пет година требало да буду запошљавање и образовање, а затим здравствена заштита, сигурност и управљање миграцијама у контексту одласка становништва из БиХ.