Повећање минималца почетком ове године по свему судећи није значајније утицало на побољшање животног стандарда радника, јер најновија статистика показује да је просјечна плата исплаћена у фебруару ове године већа за 41 КМ у односу на претходни мјесец, док је лани та разлика било готово дупло већа.

Наиме, најнижа плата у Републици Српској годинама се исплаћивала по систему јединственог износа који се утврђивао почетком сваког јануара који је осмишљен као заштитна категoрија за раднике са најнижим квалификациjaма, али због тврдњи радника и синдиката да послодавци исплаћују запосленима минималац без обзира на степен образовања и посао који обављају надлежни су одлучили да у ову област уведу више реда.

Тако се, према одлуци Владе Републике Српске, најнижа плата у Српској први пут од ове године исплаћује по платним разредима, односно по степену стручне спреме радника. Минимална зарада за неквалификоване и полуквалификоване раднике у 2025. години износи 900 КМ. За раднике са дипломом средње школе трећег степена минималац износи 950 КМ, а 1.000 марака за кадар са ССС четвртог степена. Најнижа плата за високу стручну спрему је 1.300 КМ. Према најновијим подацима Завода за статистику РС просјечна нето плата исплаћена у фебруару износила је 1.475 КМ. Мјесец раније, када су послодавци обрачунавали најнижу плату 900 КМ, колико је било утврђено у 2024. години, просјечна зарада износила је 1.434 марке.

Анализа статистичких података показује да је лањска одлука о расту минималца са 700 на 900 КМ снажније погурала раст просјечне плате. Тако је у фебруару прошле године просјечно исплаћена плата износила 1.392 марке, што је представљало раст за 80 марака у односу на мјесец раније.

Виши стручни сарадник за економска питања у Савезу синдиката РС Божана Радомир каже за "Глас" да су наведени статистички подаци потврда да ни одлука о диференцираној најнижој плати није допринијела значајнијем расту стандарда домаћих радника.

- Лани је ефекат раста минималца био такав да је просјечна плата порасла за 80 марака, а ове године то је дупло мање. Злоупотреба система најниже плате по свему судећи и даље постоји. Послодавци злоупотребљавају систематизацију на начин да рецимо радна мјеста која треба обављати радник са средњом или високом стручном спремом они дефинишу за НК или КВ радника. На тај начин већина запослених и даље ради за најнижи утврђени износ - појаснила је Радомирова и додала да синдикат и даље тражи увођење новог система плата у Српској.

Предсједник Привредне коморе Републике Српске Перо Ћорић наглашава да је прошлогодишњи раст минималца био изнад свих економских показатеља те да самим тим разлика у расту просјечне плате није за упоређивање.

- Да плата порасте са 700 на 900 КМ било је нелогично и нереално, послодавци су то неко изнијели, али је и чињеница да су резултати пословања привреде у 2024. лошији у односу на 2023. годину. Сматрам да је овогодишњи обрачун најнижих плата далеко реалнији, а и повећање просјечне плате за 41 КМ показује да постоји позитиван ефекат. Свако повећање плата па макар било и мало у овим пословним условима показује да се наши послодавци боре, да воде рачуна о радницима. Ако гледамо скокове цијена основних животних намирница, сигурно да раст плата није довољан, али ако посматрамо стање привреде и ситуацију на свјетском тржишту, сваки раст плата треба поздравити - категоричан је Ћорић.

Говорећи о злоупотребама Ћорић сматра да је нови обрачун минималца донио позитивне помаке.

- Ако је било послодаваца који су драстично злоупотребљавали систем најниже плате, сада је то немогуће у тој мјери - казао је Ћорић.

НАЈДЕБЉИ ЧЕК

Према подацима Завода за статистику у фебруару ове године у односу на исти мјесец лани сва подручја забиљежила су номинални раст плате, од чега највише у секторима стручне, научне и техничке дјелатности за 15 одсто.

- Највиша просјечна нето плата исплаћена у фебруару ове године била је у сектору финансијске дјелатности и осигурања и износила је 1.896 КМ, а најнижа у подручју пословања некретнинама и то 1.158 КМ - подаци су Завода.

Пише: Анита Јанковић Речевић