Подаци полиције показују алармантне податке – у првих мјесец и по дана на српским путевима повећан је број саобраћајних несрећа за 16 одсто у односу на исти период прошле године, а страдале су 63 особе.

Како су саопштили из МУП Србије, од почетка 2020. године повећан је и број прекршаја за седам одсто у односу на исти период прошле године.

– Погинула су 22 возача путничког возила и исто толико пјешака, 12 путника у путничком возилу и седам бициклиста – наводе из полиције.

Већи је и број страдалих у односу на јануар и фебруар у претходној години када је погинуло 54 људи.

Ипак, подаци МУП показују да су најкобнији јануар и фебруар 2011. године, када је у саобраћајкама страдало укупно 96 особа (50 у јануару, 46 у фебруару).

И у Агенцији за безбједност саобраћаја Србије биљеже црне бројке у фебруару и то за претходних пет година. У том периоду погинуло је 177 особа, односно у просјеку 35 људи сваке године.

Брза вожња најчешћи узрок

Као најчешћи узрок саобраћајних несрећа од почетка 2020. била је неприлагођена брзина, показују подаци МУП. Због тога, 25 учесника у саобраћају је изгубило живот, док је више од 300 учесника у саобраћају повријеђено.

Директор Комитета за безбједност саобраћаја Дамир Окановић каже за Блиц да је “брзина убица број један на српским путевима и генерално свуда у свијету”.

Додаје да је основни проблем што возачи нису свјесни прекорачења брзине.

– На примјер, ако полицајац заустави у насељу аутомобил који се креће 60 умјесто 50 километара на сат, тај возач ће бити љут на полицајца, сматраће да га држава пљачка и пуни буџет, јер то је “само” 10 километара на сат. Али, ако причамо на примјер о томе да аутомобил удари пјешака брзином 50 на сат, од пет пјешака, четири ће преживјети. Ако возач удари пјешака при брзини од 60 на сат, од пет пјешака, четири ће погинути. За тих десет на сат драстично се смањује могућност преживљавања судара. За тих “само”десет километара на сат драстично се повећава зауставни пут возила, дакле, знатно су мање шансе за избјегавање саобраћајне несреће, знатно су теже посљедице – напомиње Окановић.

Током првих мјесец и по дана ове године страдало је и троје учесника у саобраћају у удесима који су изазвали пијани возачи, а повријеђене су 104 особе.

Анализе показују да, у назначеном периоду, 58 одсто погинулих возача и путника у возилу нису користили сигурносни појас, а у контроли чак 55 учесника у саобраћају није имало везан појас.

Неопрезни пјешаци

Када је ријеч о саобраћајним несрећама у којима су учествовали пјешаци, од почетка ове године утврђено је да 30 одсто пјешака страда усљед неопрезног ступања на коловоз. Такође, 30 одсто саобраћајних несрећа са настрадалим пјешацима изазвали су возачи путничких возила, наводе у МУП.

Дамир Окановић додаје да што се тиче пјешака, они најчешће страдају или кад прелазе ван пјешачког прелаза или на црвено свјетло на семафору.

– Управо из тог разлога је брзина у насељима ограничена на 50 километара на сат, да пјешака који погријеши не бисмо смртно казнили. С пјешацима треба пуно да се ради на подизању свијести, да буду свјесни, а када се сударе са тону и по метала, зна се ко извуче дебљи крај – додаје он.

Дугорочно, око 70 одсто несрећа у граду се догоди са пјешацима, каже професор Саобраћајног факултета у пензији Милан Вујанић.

– За бар 50 одсто несрећа у граду криви су пјешаци. Зато што су непажљиви и не поштују правила, прелазе ван мјеста кад је предвиђено, у вријеме кад није предвиђено, на начин на који угрожавају саобраћај па и свој живот. Тако раде у корист своје штете и међу погинулима у саобраћајним несрећама је највећи број пјешака – каже Вујанић.

Акција контроле

Управо због овога, до 23. фебруара саобраћајна полиција спроводиће појачану контролу. Прије свега пратиће се прекршаји као што су прекорачења брзине кретања возила, непрописно претицање, управљање возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци, некоришћења сигурносног појаса и непрописног коришћења телефона током вожње, као и прекршаја пјешака, саопштили су из Министарства унутрашњих послова.

Због распуста већи број возила

Ове године продужен је и распуст због епидемије сезонског грипа, али зато се може очекивати да ће крајем недјеље на путевима бити више возила када ће се многе породице враћати са познатих туристичких дестинација. Агенција за безбедност саобраћаја крајем јануара упозорила је да период завршетка зимског школског распуста карактерише највећи број погинулих и повријеђених особа у саобраћајним несрећама.

И Дан заљубљених важи за један од опаснијих дана када је у питању саобраћај. Такође, у овом периоду возачима на руку не иду ни временске прилике – у јутарњим и вечерњим часовима јавља се магла на путевима, а коловози су претежно влажни и клизави.