Фонд ПИО Републике Српске децембарску пензију први пут у историји исплатио је у потпуности из доприноса, што је јединствен случај од свих земаља бивше Југославије, међутим не треба очекивати да се тај тренд настави и у наредним мјесецима за исплату пензија недостајаће између 15 и 16 милиона КМ, које из мјесеца у мјесец даје Влада Републике Српске.

- Децембар је по правилу најбољи мјесец. Многи послодавци плату за децембар уплаћују у децембру како би чисти ушли у нову годину. Такође и финансијски сектор менаџерске уговоре исплаћује у децембру и он је већ традиционално најбољи мјесец по питању прихода и није реално очекивати да се тренд да се пензије у потпуности исплаћују из доприноса настави у наредним мјесецима - рекао је Младен Милић, директор Фонда ПИО Републике Српске. 

Он истиче да приходи по основу доприноса константно расту те да би било добро да се тренд из 2021. године настави јер су у многим областима забиљежени рекорди, како у прикупљању доприноса, тако и у броју запослених који уплаћују те доприносе. 

- Оно што је још јако добро јесте да здравствене установе сада редовно уплаћују све доприносе, што раније није био случај - рекао је Милић. 

Иначе, за исплату пензија у Републици Српској у овој години планирано је издвајање милијарду и 270 милиона КМ, с тим да је план да по основу доприноса буде прикупљено милијарду и 69 милиона КМ, тако да ће за исплату пензија Влада Републике Српске из буџета дотирати око 200 милиона КМ. 

- Тренутно се по основу доприноса прикупи око 85 милиона КМ, а за исплату пензија треба око 101 милион КМ, тако да недостаје неких 15 или 16 милиона КМ. У јануару још не знамо, чекамо податке о просјечној плати и инфлацији, али биће потребно око 105 милиона КМ - истакао је Милић, додајући да се у јануару по правилу прикупи далеко мање доприноса него у осталим мјесецима.  

Економисти сматрају да је то што је износ прикупљених доприноса довољан за исплату пензија за децембар више феномен него правило, те да је логично да приходи по основу доприноса расту с обзиром на то да расту запосленост и лична примања. 

- Посљедње двије године, године кризе, треба да нам буду године лекција. Ви имате ситуацију да када свијет губи радна мјеста, када повећава дугове за 20 посто БДП-а, ви одржавате своју запосленост, повећате је, а и раст дугова је много мањи и тренутно је између пет и шест одсто. Тренутно у овом моменту имамо макроекономску стабилност и док је тако, треба да наставимо с мјерама које су дале добре резултате. Као друштво треба да градимо култ рада и морамо одговорити на питање на који начин да укључимо 130.000 младих на тржиште рада јер их је тренутно укључено око 20.000 - рекао је Саша Стевановић, економиста, додајући да ће се преко култа рада повећати продуктивност и основица за прикупљање нових доприноса. 

Осим младих, Стевановић истиче да постоји велики простор у сегменту укључивања жена на тржиште рада те да послови прилагођени младима и женама могу створити ниво дохотка, с тим да треба водити рачуна да се не наруше обавезе младих да уче.