Све мање је рођених, а све више умрлих.

Ово је, нажалост, чињеница која карактерише демографску слику Републике Српске годинама уназад, а црна серија настављена је и у 2022. години, јер је број умрлих био скоро дупло већи од броја рођене дјеце.

Наиме, према подацима Републичког завода за статистику, у Српској је у прошлој години рођена 8.381 беба, док је истовремено број преминулих био 15.992, што значи да је број умрлих у односу на број рођених био већи за 7.611.

Из Завода напомињу да ово још нису званични, већ прелиминарни подаци, те да може доћи до одређених промјена до њиховог коначног објављивања, а које би требало да буде крајем априла.

Ипак, ако погледамо на прву, чак и према непотпуним подацима, евидентно је да је број рођених и број умрлих у 2022. години мањи у односу на претходне године.

То поткрепљују сљедеће чињенице, а оне кажу да је 2021. године у Српској рођено 9.274 дјеце, али је број умрлих био чак 19.002. Годину раније (2020), Српска је била богатија за 9.161 бебу, али је остала без 16.582 грађана. Године 2019. у Републици Српској рођене су 9.274 бебе, а број преминулих био је 15.081. Највише дјеце у посљедњих шест година рођено је 2018. године, 9.568, док је умрлих, према званичним подацима, било 14.763. Слични подаци су и у 2017. години, у којој је Српска била богатија за 9.339 беба, али је остала без 14.663 своја становника.

Оно што је кључно у наведеном јесте чињеница да у периоду 2017-2022. година Република Српска ниједном није имала 10.000 рођених, док је број умрлих у 2021. години први пут у историји био већи од 19.000.

Демограф Александар Мајић подсјећа јавност да Република Српска још од 2002. године има низак природни прираштај, односно наталитет који је нижи од морталитета.

Он подсјећа да су подаци Завода за статистику РС тек прелиминарни, да треба сачекати званичне крајем априла. Међутим, он је увјерен да ће број рођених у прошлој година ипак бити већи од 9.000, али и да ће, нажалост, број преминулих бити много већи од незваничног.

Према Мајићевим ријечима, лоша демографска ситуација посебно је кулминирала током епидемије вируса корона, тачније у посљедње три године.

"Међутим, сама пандемија није одговорна за оволику смртност, већ је то старосна структура становништва. Ако погледамо удио старосног становништва, видјећемо да је он међу највећим у земљама региона, па чак и у Европи. Да будем прецизнији, између 22 и 23 одсто становништва у Српској има преко 65 година", каже Мајић.

Добре вијести, додаје, Српску не чекају ни у наредних десет година.

"Ако погледамо ситуацију на терену, ми сигурно у десет година које слиједе можемо очекивати да се смртност у Српској повећа. Ми фактички не можемо утицати на смртност, осим да се здравственим путем мало продужи живот нашим грађанима", појашњава Мајић.

Ипак, он похваљује тенденције фертилитета у Републици Српској, који се, како наводи, повећава из године у годину.

"То говорим јер ми због те старосне структуре имамо све мање жена које рађају, све мање репродуктивног потенцијала. Због тога је добро што је годишње стално изнад 9.000 рођених беба, што нам даје наду да ће се ситуација поправити", нагласио је Мајић за "Независне новине".

Мирна Савић Бањац, чланица Одбора за питања дјеце, младих и спорта Народне скупштине РС (ПДП), поручује да се надлежни у Српској не баве демографском обновом на адекватан начин.

- Подсјетићу да се годинама прича да ће се на томе озбиљније радити. Република Српска нема ниједан кровни документ који би објединио све појединачне пронаталитетне мјере на нивоу Републике Српске, нити се бави проблемом демографске слике становништа. Премијер је у експозеу рекао да ће овим позабавити озбиљно, па ево ми чекамо и ту социјалну карту, која је изузетно важан документ, али и мјере које ће се бавити стратегијом демографског развоја - каже Савић Бањчева.

Она додаје и да је Скупштина града Бањалука на овом плану већ донијела нацрт документа који прописује све мјере којима се треба позабавити, да би се обезбиједио већи природни прираштај, да би задржали људе овдје, те да би се обновило становништво.

- Ту свакако спадају пронаталитетне мјере, брига о здрављу становништва, те како се ствара повољна пословна клима, како би људи могли бити независни и остали на овим просторима. Наравно, за тако нешто потребан је низ година, али се од нечега мора кренути - закључила је Савић Бањчева за "Независне новине".

Пише: Радош Крстојевић