Број новооснованих фирми у првој половини године у Српској биљежи благи пад, док је број угашених предузећа знатно порастао, што, према ријечима стручњака, указује на све неповољнији пословни амбијент. Једини позитиван тренд, истичу они, јесте раст броја страних компанија, које углавном долазе због повољног пореског система.

Према подацима Агенција за посредничке, информатичке и финансијске услуге (АПИФ), у првој половини године у Српској је основано 511 нових предузећа, што је за шест мање него у истом периоду лани, док је број угашених фирми порастао са 113 на 167. Порастао је и број новооснованих страних фирми са 127 на 140, али је и број угашених страних компанија скочио са четири на 14.

Економски стручњаци указују да странци најчешће отварају фирме из фискалних разлога, користећи нижу пореску стопу од десет одсто, али без намјере за дугорочне и производне инвестиције. Истовремено, домаћа привреда суочава се са падом индустријске производње, несташицом радне снаге и захтјевима за снижавање извозних цијена, што додатно оптерећује укупни привредни амбијент.

Предсједник Привредне коморе Републике Српске Горан Рачић рекао је за "Глас" да не постоје значајна одступања у броју новооснованих и угашених фирми у односу на претходне године, али да је привредни амбијент под великим утицајем глобалних економских кретања.

- Услови нису повољни за значајан раст броја нових предузећа. Имамо пад индустријске производње, недостатак радне снаге и сталне захтјеве за повећање зарада и цијена енергената. Истовремено, западноевропски партнери од нас траже да снижавамо извозне цијене - рекао је Рачић.

Он наглашава да је привреда под великим притиском јер мора да балансира између захтјева тржишта и трошкова пословања.

- Недостатак радне снаге тјера нас да повећавамо плате, док с друге стране морамо кориговати цијене како бисмо задржали конкурентност. То су кључни изазови данас - наводи Рачић.

Истиче да се у посљедњих неколико година биљежи раст броја фирми са страним капиталом.

- Са једне стране, постојеће стране фирме шире пословање, а са друге, јављају се компаније које користе наше пореске погодности за обављање спољнотрговинских трансакција. Посебно су активни предузетници из региона који нас добро разумију, културолошки и језички, и којима је Бањалука логистички близу - објашњава Рачић.

Он додаје да би број страних фирми могао бити знатно већи уколико би дошло до политичке стабилизације и ефикаснијег коришћења међународних трговинских споразума.

Економски аналитичар и пословни савјетник Зоран Павловић сагласан је да је политичка нестабилност један од главних разлога зашто се странци тешко одлучују на веће инвестиције.

- Већина оних који отварају фирме код нас, то чини из фискалних разлога. У Српској је порез на добит десет одсто, што је осјетно мање него у Словенији, Хрватској или Србији. То омогућава да фирме формално послују овдје, а зараду изнесу ван земље - појашњава Павловић.

Он наводи да је код нас много лакше основати трговачку него производну фирму, јер производња тражи стабилност, инфраструктуру и снабдијевање.

- БиХ није системски уређена као привлачна дестинација за инвестиције, али јесте погодна за оне који желе да оптимизују трошкове. Нажалост, то значи да не привлачимо стратегијске инвеститоре, већ оне који желе да извуку добит уз минималне обавезе - казао је Павловић.

Пише: Данијела Бајић