Кестен је једна од најстаријих намирница, а највише расте у јужној Европи и уз Медитеран. Дрво кестена може да доживи до 500 година, али просјечан животни вијек једног плода је између 200 и 800 година. Највеће и најстарије познато дрво "сто коња" старо је између 2000 и 4000 година и налази се на планини Етна на Сицилији. Године 1780. измјерен му је обим од 57,9 метара.

Кестен је популаран широм свијета, а Кина производи двоструко више од свог највећег конкурента Турске.

У Јапану представља мајсторство и моћ и традиционално се служи за Нову годину. Његов културни значај огледа се и у томе што се у 16. вијеку продавао печен на улицама Рима.

Кестен је једини орашасти плод који садржи витамин Ц (100 г покрива 40% дневне потребе). Такође је богат фолном киселином, минералима попут калијума и фосфора, те мононезасићеним мастима које штите кардиоваскуларни систем.

Не садржи глутен. Има двоструко више скроба него кромпир и често се користи као брашно, због чега је добио надимак "стабло хљеба". У 100 грама свјежег плода има 199 калорија, док након сушења има 371 калорију. Због своје енергетске вриједности, препоручује се дјеци, спортистима и трудницама.

Помаже код бубрежних и пробавних тегоба, дјелује противупално, а користи се и за избацивање вишка воде. Од кестена се праве чај за ублажавање кашља и астме, тинктура против хемороида и мед који поспјешује циркулацију и штити јетру. Користи се и у производњи пива у Француској, Централној Европи и Бразилу.

У традиционалној кинеској медицини кестен се препоручује за јачање желуца, сљезине и бубрега током јесени и зиме.