Научна и културно-умјетничка манифестација „Дани Жарка Видовића“ почела је данас у Источном Сарајеву.
У сали Електротехничког факултета организован је округли сто на којем су учествовали Матија Бећковић, Богољуб Шијаковић, Мило Ломпар, Ранко Поповић, Борис Брајовић и Дарко Ђого. Учесници су, у раним јутарњим часовима, најприје посјетили Стару цркву на Башчаршији.
Мило Ломпар, историчар књижевности, есејиста, универзитетски професор и један од учесника округлог стола, истакао је велики значај одржавања манифестације посвећене, како каже, необичној личности у српској култури.
- Потреба и вредност оваквих разговора о Жарку Видовићу је у томе да се истакне једна изузетна личност и да се покаже како вијугав 20. век доводи на крају до препознавања једног искуства православне духовности, за коју се чинило да заувек нестаје са хоризонта – рекао је он.
Према његовим ријечима, Жарко Видовић је прошао веома сложен и вијугав пут и физичке, али и духовне егзистенције која се помјерала у правцу трагичног положаја српског народа и у исто вријеме, у духовној концепцији, од снажног љевичарског настојања до дубоког православног осјећања свијета.
Како додаје, Жарко Видовић је плијенио својим изузетним темпераментом, али и отвореношћу за разговор.
- У својој зрелој доби био је човек отворености разговора, а као писац одликовао се дубоко продуховљеним односом према чињеницама историјског и религијског искуства – рекао је он.
Фото: katera.news
Видовић је, подсјећа Ломпар, у вријеме једнопартијског комунистичког система био један од световних људи, који су отварали духовне теме и спецефичности религијског искуства.
То је, како истиче Ломпар, изузетно видљиво у његовим студијама о Његошу, о којима је Ломпар и говорио на округлом столу.
Ломпар додаје да је Жарка Видовића, као писца, одликовао наглашен осјећај православног доживљаја свијета и човјека.
- Нешто по чему се Жарко Видовић препознавао и нешто чиме је заокружио свој дуги и плодни интелектуални пут је драматична свест о неопходности литургије у интелектуалном смислу. Неопходност литургије као религијске праксе, али и као духовног узношења човека у један облик непреносиве заједнице, која осликава везу са Богом – објаснио је Ломпар.
Ломпар истиче популарност Жарка Видовића, али и његове концепције завјетне заједнице, која, како каже, има своје примаоце у млађим генерација.
- Његови начини гледања на ствари су веома распрострањени и он има у овом антиинтелектуалном добу, у којем живимо, прилично велику видљивост – закључио је Ломпар.
Маринко Божовић, начелник општине Источна Илиџа, која је генерални покровитељ манифестације навео је да је мисао о организацији овог догађаја поникла прије годину дана, када је група професора Филозофског факултета у Источном Сарајеву изнијела идеју да једна од улица у овој општини понесе име овог великог мислиоца двадесетог вијека.
- Симболично, у тој улици ће се налазити зграда Средњошколског центра „Источна Илиџа“, а ту је и непосредно Храм Светог Василија Острошког – навео је он.
Божовић је подсјетио да је Жарко Видовић, иако није рођен у Сарајеву, био јако везан за тај град, али и Републику Српску, Српско Сарајево, те дао велики допринос у стварању Универзитета у Српском Сарајеву.
Фото: katera.news
Општина Источна Илиџа је, како Божовић наводи, донијела одлуку да ова манифестација постане традиционална и уђе у календар значајних догађаја ове општине.
Додаје да, осим Жарка Видовића, постоји још много личности које су, у протеклом периоду, дале допринос у стварању Сарајева и Српског Сарајева. Они су, наводи Божовић, битни и значајни за Србе као народ у сарајевској котлини, а помало су заборављени.
- Потрудићемо се да у научним скуповима, који ће у наредним годинама бити организовани, истражујемо и причамо о значају многи других који су важни и везани за Српско Сарајево, Сарајево, БиХ, без обзира да ли су Срби, Хрвати или Бошњаци. Имамо у плану личности као што су Мица Тодоровић, митрополит дабробосански Сава Косановић, те Врнава Настић – рекао је он.
Манифестација се наставља вечерас, од 19.00 часова, када ће у амфитеатру Електротехничког факултета бити организовано књижевно вече Матије Бећковића.
Манифестацију организује Филозофски факултет Пале, Православни богословск факултет „Свети Василије Острошки“ Фоча и Културни клуб „Фронесис“ Источно Сарајево, а генерални покровитељ је општина Источна Илиџа.