Масовна имунизација грађана БиХ још није почела, што је политичарима послужило као одличан алиби за спортску дисциплину у којој су најјачи, а то је пребацивање лоптице одговорности са себе на друге.

Ако питате функционере који су на власти ко је крив што БиХ није на вријеме набавила вакцине, чућете разне изговоре, али ни из једног од њих нећете моћи закључити ко је заиста крив и гдје је заправо запело.

У Републику Српску до сада је стигло око 42.000 дозе вакцина, што је довољно за вакцинацију 21.000 грађана, док је у Федерацији до сада стигло око 10.000 доза вакцина, и то оних које им је донирала Србија. Бројни грађани из оба ентитета су у међувремену почели да се масовно пријављују за вакцинацију у Србији, јер више не могу да чекају на вакцине у БиХ.

Умјесто имунизације, у БиХ је ових дана уведен још један „локдаун“ с обзиром да број обољелих из дана у дан све више расте.

А да је све могло бити другачије може се закључити из посљедње изјаве амбасадора БиХ у Русији Жељка Самарџије, који је прије два дана открио да је још у јануару доставио понуду властима БиХ за вакцине „Спутњик В“ од стране Руског фонда за директна улагања. Он тврди да је понуду могао доставити и раније, али да нико из БиХ то није тражио од амбасаде.

– Доставио сам информацију након разговора с одговорним људима из Руског фонда за директне инвестиције, која је у себи садржавала све оно што је битно за хитну прву траншу, од неких 50.000 или 100.000 вакцина. Та информација је отишла у Министарство иностраних послова БиХ, на руке министарке Бисере Турковић. Након тога нико нас није контактирао, нити смо имали неких упита – открио је Самарџија.

Он тврди да се тада могло директно преко неког од фондова у БиХ са државним руским фондом договорити испорука вакцина. Самарџија каже да је БиХ тада имала одличну понуду, али да је сада „већ у великом реду за чекање“.

– Колико видим, ради се сада о некој фирми која посредује с руским фирмама. То је већ ствар неких приватних дилера. Ми више у то не улазимо, очигледно сви имају своје релације – истакао је Самарџија.

Другим ријечима, БиХ је вакцине давно могла имати да је власт заиста марила за грађане. Повољна понуда за вакцине „Спутњик В“ умјесто да је разматрана по хитном поступку завршила је у нечијој ладици, а грађани су по ко зна који пут добили исту бесплатну забаву, какву гледају већ деценијама, у виду препуцавања политичара о томе ко је заказао у цијелој причи и који ентитет је више способан или неспособан да нешто уради.

Политички аналитичар Аднан Хускић истиче да су грађани тако умјесто вакцина добили само лажни патриотизам.

– Вјерујем да нико није ни обраћао пажњу на допис који је амбасадор Самарџија послао и то је можда најтрагичније у цијелој причи. Зашто нису обраћали пажњу? Из простог разлога, јер им није био примарни интерес размишљати и гледати ствари кроз призму интереса грађана. Опште је познато да на грађане у БиХ нико не мисли – истиче Хускић за портал Srpskainfo.

Додаје да у БиХ не постоји никакав оквирни план о томе гдје смо као држава и друштво. Према његовим ријечима, било би сасвим логично да на нивоу БиХ постоји озбиљан план који би показао да је циљ власти да епидемију држе под контролом, да се не преоптерети здравствени систем, да што прије почне имунизација грађана како би се спријечила даља економска катастрофа.

– Међутим, ми тај план нигдје не видимо, осим у њиховим причама – истиче Хускић.

Сматра да амбасадор Самарџија није ни требао сам да се јавља, већ су институције, односно власти Босне и Херцеговине требале да га контактирају и замоле за помоћ. Исто као и амбасадора у Кини, и свим оним државама у којима БиХ има своје људе који имају добре контакте, па макар и неформалне везе, да се нађе начин да се прискрбе вакцине.

– Али, да би се то урадило морате да имате систем и људе који тако размишљају. Наши политичари умјесто набавке вакцина и борбе против короне цијелу годину су потрошили свађајући се и надмећући око тога ко ће владати ЦИК, ко има контролу над ВСТС, ко је шта изјавио, хоће ли бити референдума у Републици Српској или не…. То су теме које су доминирале у протеклих годину дана и којима се власт занимала – подсјећа Хускић.

Оцјењује да је ово само каменчић у општој пропасти политика у БиХ. Хускић истиче да ће Федерација БиХ сада вјероватно платити дупло већу цијену за вакцине него што би плаћали да се реаговало на вријеме.

Универзитетски професор и политички аналитичар Славо Кукић истиче да подаци СЗО говоре сами за себе о способности политичара у БиХ.

Он подсјећа да је БиХ, према јучерашњим подацима, пета земља у свијету по броју заражених на милион становника.

– Свугдје у свијету вакцине за своје грађане набавља држава. Овдје, на жалост, држава од прошле године није учинила буквално ништа да би заштитила грађане од вируса корона, нити је учинила ништа да би осигурала заштиту за будуће заразе. То се посебно односи на ФБиХ – тврди Кукић.

Наводи да „фантом националног интереса и даље гази све пред собом, укључујући и животе и здравље грађана“.

Кукић истиче да власти у БиХ очито не занима ништа осим како да се окористе од одређене ситуације, како да се „уграде у провизије, зараде и профите“.

– Па тако имате ситуацију да Влада ФБиХ умјесто да учини све да осигура вакцине било којег произвођача у свијету, доноси одлуку да приватне фирме могу склапати уговоре за набавку вакцина. На тај начин се цијена вакцина повећава за неколико пута, док се свако не угради у ту цијену. Власт тако по ко зна који пут демонстрира како јој није стало до будућности грађана нити ју је брига то што би ова земља ускоро могла постати демографски испражњена. Носиоци власти у БиХ имају своје интерес и ко се у те интересе уклопи, уклопи, а ко се не уклопи, нека се брине сам о себи – закључује Кукић.

Политичка аналитичарка Тања Топић истиче да је изјава амбасадора Самарџије, укључујући још неке догађаје у протеклих годину дана, разоткрила право лице свих нивоа власти у БиХ.

Када су грађани дошли у ситуацију да почну носити маске како би заштитили себе и људе око себе, како истиче Топићева, у том моменту су маске функционера на власти пале.

– Амбасадор је само разоткрио један врло бахат и игнорантски однос власти према сопственим грађанима. Заправо, власт је врло јасније него икада показала да њихово бављење политиком не ставља грађане на прво мјесто већ су у првом плану њихови лични интереси – истиче Топићева.

Додаје да се по ко зна који пут показало да сваки догађај који је битан за грађане постаје предмет политичких надмудривања и игара.

– Те политичке игре у свим јавним набавкама јасно указују да уколико нема уграђивања за доносиоце одлука, и компаније које су блиске њима, или су повлаштене, онда сваки јавни интерес пада у воду – каже Топићева.