Лав Толстој је сматрао да човјек, како би промијенио свијет, мора прво да се усавршава и постаје бољи, не само у физичком и интелектуалном, већ прије свега у моралном и духовном смислу. Једна од његових најважнијих била је универзална, свеопшта љубав, каже Галина Алексејева, научни руководилац Музеја-имања Лава Толстоја у Јасној Пољани.

Лав Толстој и словенски свијет

У Руском дому у Београду од 12. до 14. октобра одржан је семинар „Толстој је читав један свијет“ у сусрет 200. годишњици рођења великог руског, која ће бити обиљежена 2028. године. Уводно предавање, под називом „Дијалог Лава Николајевича Толстоја са словенским свијетом“ одржала је Галина Алексејева.

- Толстој је током читавог живота био заинтересован за словенски свијет, мада је то интересовање нарочито почело да расте у другој половини његовог живота. Писао је о томе у својим књижевним дјелима, у религиозно-филозофским списима, као и у својим размишљањима и расправама. И наравно, бавио се том идејом кроз личне контакте - каже Галина Алексејева.

Она истиче да је Толстој нарочито у посљедњим деценијама свог живота постао популаран у цијелом свијету, не само као умјетник, већ и као филозоф и вјерски проповједник, зато што су његова дјела превођена на све језике.

- У Толстојевој личној библиотеци се налазе преводи његових дјела на многе словенске језике. Ту има и много књига које су му слали представници земаља као што су Србија, Бугарска, Македонија и друге земље, попут Пољске и Чешке. Толстоја је, наравно, веома занимало шта се догађа у тим земљама. С једне стране, противио се свакој примјени насиља и револуционарним методама мијењања живота у тим земљама. С друге стране, није могао да не види обесправљени, понекад веома тежак положај народа у словенским земљама - наводи саговорница Спутњика.

Један од најважнијих утицаја на Толстоја имао је његов пријатељ и кућни љекар Душан Петрович Маковицки, поријеклом Словак, који се с писцем упознао 1894. године.

- Толстој га је одмах заволио, јер је у њему видио племенитог, поштеног и чистог човјека, чистог у духовном и моралном смислу. Касније, када је Толстојева супруга Софија Андрејевна тражила личног љекара за Толстоја, одлучили су се за Маковицког. Он је постао кућни љекар не само Толстоју, већ и члановима његове породице - наводи Галина Алексејева.

Иако је био скептичан према идеји панславизма, Толстој је, како објашњава саговорница, био узнемирен жестоком експлоатацијом и тешким положајем словенских народа. Он је, међутим, „словенској идеји“ супротставио идеју хришћанској уједињења, засновану на моралу и етици.

- Прави уједињени људи су највиша вриједност и циљ живота, али то уједињење мора бити свеопште, заједничко за све људе - сматрао је Толстој и надао се да ће управо Словени, прије него други народи, успјети да постигну такво уједињење.

Ненасиље као облик борбе против зла

Према ријечима саговорнице Спутњика, једна од најважнијих Толстојевих идеја била је универзална, свеопшта љубав, која би требало да уједини цијело човјечанство. Толстој је снажно одбацивао насиље као начин борбе против зла. Његове идеје заснивале су се на религиозно-моралним начелима, на чијим се темељима развио и такозвани толстојевски покрет у свијету.

- Толстојевске комуне и колоније настајале су не само у Русији, него дословно у свим европским земљама, у Сјеверној Америци, Јапану, на сјеверу Африке и у Индији. Сам писац је говорио: 'Ја сам Толстој, нисам толстојевац', али су његове идеје биле веома привлачне. То су биле идеја свеопште љубави, идеја супротстављања злу без употребе насиља, идеја моралног усавршавања, идеја физичког рада и давања естетске вриједности физичком раду. Толстој је физички рад називао 'радом за хлеб'. Сматрао је да, ако људи почну да се злу не супротстављају насиљем, тада ће интервенисати виша, божанска сила и зло ће бити уништено - наводи Галина Алексејева.

Она подсјећа на Махатму Гандија који је успио да ослободи Индију од британске власти, заснивајући своју политику и однос према тој ситуацији на начелима која је проповиједао Лав Толстој: ненасиљу и грађанској непослушности.

- Ганди је у Јужној Африци основао комуну која је носила име Лава Толстоја. Људи су престали да купују британску робу. Индијци су почели сами да производе оно што им је било потребно. И тако су, тим мирним, ненасилним путем, постали независна држава. Можемо рећи да је постојало конкретно рјешење засновано на Толстојевим идејама - указује саговорница.

Када је ријеч о руском добровољачком покрету, Толстој је, како каже Галина Алексејева, имао веома двосмислен однос према том питању, што се може видјети и у његовом роману „Ана Карењина“.

- С једне стране, Толстој је свим срцем желио да подржи српски народ у његовој борби за ослобођење од турске власти, али његова филозофија ненасиља и моралног усавршавања на неки начин му није дозвољавала да то учини. Зато поступак једног од главних јунака романа, грофа Вронског, који пати након Анине смрти, не можемо једнозначно тумачити. Прототип Вронског био је Николај Николајевич Рајевски. А он је, испоставља се, директни потомак, односно унук Николаја Рајевског, јунака рата из 1812. године. У Толстојевом епском роману 'Рат и мир' Николај Рајевски један је од јунака. Зато, наравно, не можемо занемарити позитиван однос који је Толстој имао према Николају Николајевичу Рајевском - оцјењује Галина Алексејева.

Зашто млади данас треба да читају Толстоја

Према ријечима Галине Алексејеве, сви Толстојеви јунаци, попут Пјера Безухова, Андреја Болконског, Константина Левина, Дмитрија Нехљудова, али и Наташе Ростове или Ане Карењине, на неки начин могу да буду звијезда водиља свакоме од нас.

- Толстој је 'читав један свијет', како гласи и назив семинара одржаног у Београду. Свако његово дјело, сваки запис у дневнику отвара неку нову перспективу, неки нови прозор кроз који можемо боље да разумијемо Толстоја, али и да боље разумијемо себе. Толстоја не читамо само да бисмо схватили шта је желио да изрази овим или оним дјелом, већ и да бисмо боље разумјели сами себе - оцјењује саговорница Спутњика.

Она додаје да је посебно важно да његова дјела читају млади људи, они који су данас навикли да све што их занима питају вјештачку интелигенцију.

- Одговор који би добили од Толстоја био би сасвим свеобухватан, веома актуелан и веома релевантан за вријеме у којем данас живимо. Разумијем да је Толстој стваралац огромних размјера, а његова дјела понекад су веома обимна. Могуће је да младе људе одбија тај број страница у његовим романима 'Рат и мир', 'Васкрсење' и „Ана Карењина“. Ипак, нека читају „Ану Карењину“! Није случајно Томас Ман назвао 'Ану Карењину' највећим друштвеним романом у читавој свјетској књижевности. А може се почети и од краћих дјела. На примјер, од Толстојеве приповијетке 'Три смрти'. Она ће одмах отворити тако широк и слојевит свијет Толстојевог стваралаштва да ће многе ствари младим људима постати јасније и доћи на своје мјесто - закључује саговорница.

Музеј Јасна Пољана

Музеј-имање Лава Толстоја у Јасној Пољани један је од највећих и најстаријих књижевних музеја не само у Русији, већ и у Европи и свијету. Основан је 1921. године, а у њему се његују научна, меморијална и конзерваторско-рестаураторска дјелатност, као и организовање екскурзија. Јасну Пољану годишње посјети више од 200.000 људи из цијелог свијета.

- Ријеч је о једном од ријетких музеја у којима су сви предмети аутентични и оригинални и чувају успомену не само на Толстоја већ и на његове претке. Тамо нема предмета који само припадају одређеној епохи, нема копија нити имитација, већ су то искључиво предмети који су припадали Толстоју, члановима његове породице и његовим прецима. Зато Толстојеву кућу пажљиво чувамо. Постоје посебни санитарни прописи и ограничења, због чега не могу сви посјетиоци да уђу у њу. Међутим, постоји много алтернативних екскурзија и других могућности за посјетиоце - истиче она.

У Јасној Пољани одржавају се међународне научне конференције, форуми и семинари. Од 1998. године, на основу Толстојеве личне библиотеке, која представља споменик под заштитом УНЕСКА, одржава се међународна научна конференција „Толстој и свјетска књижевност“. На ту конференцију долазе научници из разних земаља, стручњаци за Толстојево стваралаштво.

Од 2006. године у Јасној Пољани одржава се и међународни семинар преводилаца Толстоја и других руских класика.

- Толстоја су почели да преводе још за његовог живота. Када пролазите кроз његову кућу, можете да видите прве преводе његових дјела на полицама његове библиотеке. Та дјела преводили су преводиоци који данас заузимају истакнуто мјесто у канону превођења руске књижевности на европске и источне језике. На семинар нам долазе преводиоци који представљају своја нова дјела и нове преводе, па чак и нове верзије оних дјела која су већ много пута превођена - наводи Галина Алексејева.