Друштвени интерес, опште добро, патриотизам, скоро сви ми, који са поносом кажемо да смо из Републике Српске, пали смо из овог испита. Демографска политика код нас се своди, или на повремена упозорења неких политичара да нам је природни прираштај из године у годину све лошији, или на ријетко појављивање у медијима понеког сенилног академика који прстом пријети неваљалим Српкињама, зато што „неће да рађају“. Ето, све им је обезбијеђено и све им је потаман (посао, обданишта, дјечији додатак…), а оне размажене, па неће да рађају.

Да роде све рјеђе слијећу у Републику Српску, свједоче подаци Републичког завода за статиситку РС према којима Република Српска од 2002. године биљежи негативан природни прираштај. Број рођених 1996. године у Републици Српској био је 12263, а умрлих 10931. Према званичним подацима из 2015. године број рођених био је 9357, а умрлих 15059.

Битно је напоменути да је у 2016. години и у првој половини 2017. године овакав тренд настављен, са још негативније израженим природним прираштајем.

Уколико се погледају званични подаци, може се уочити да је присутан и тренд стагнације броја склопљених бракова, а повећава се број бракова који завршавају разводом, док се просјечна старост жене при ступању у брак помјерила на 28 година. Повећан број развода и све касније ступање у брак утицали су на повећање просјечне старости мајке, односно мајке у Републици Српској рађају први пут са 29 година.

Званична статистика потврђује да на смањење броја рођених посебно утиче миграција и одлазак младог репродуктивног становништва из Републике Српске усљед незапослености, сиромаштва, политичке и економске кризе.

Како би боље илустровали колико је катастрофална демографска слика у Републици Српској, израчунали смо, на основу званичних података, да је од 2002. године до данас из Републике Српске нестало око 60 000 становника. То је приближно величини једног града као што је, рецимо, Источно Сарајево.

Застрашујући је податак да се за кратак период, од почетка 2014. године до данас, у Републици Српској смањио број становника за око 20 000, што је једнако броју становника једне општине као што су Пале.

Демографску слику најбоље илуструје број уписаних основаца. Школске 1996/1997 године уписано је 127753 ђака, док је школске 2014/2015 године број уписаних ђака био 95639.

Интересантно је видјети да, иако се смањује број ђака, број наставног особља расте, а посебно пред изборе.

Влада Републике Српске требала је угасити 26 централних основних школа, 28 деветоразредних и 35 петоразредних подручних одјељења због тога што је у њима уписан мали број ђака. Међутим, Влада РС је још једном повукла популистички потез, те је одлучила да ће од почетка школске 2017/2018 годину бити угашено 15 основних школа. Званично се гаси 10 школа, а пет по аутоматизму кажу из Владе, јер немају ниједног ученика и те школе не могу радити.

Тако су угашене школе у Шипрагама, Горњој Превији, Имљанима, Трамошњици, Челопеку, неким насељима у општинама Станари, Кнежево, Милићи, Пале итд. Ове школске године у РС је уписано најмање првачића у историји школства, први пут мање од 10 000 дјеце.

Постоје многи механизми који се требају користити да се повећа број новорођене деце у Републици Српској.

Прије свега треба константно промовисати потребу за рађањем више дјеце. Међутим, ми смо поприлично лицемјерно друштво. Породице са више од четворо дјеце претежно су у тешком економском положају, а наши људи често ће рећи: ко им је крив што су рађали толико, а мало ко ће се запитати: па треба ли тим људима друштво да помогне?

Ако већ имамо оне који су вољни да имају многобројно потомство и допринесу повећању наталитета, онда би требало сви да их подржимо, а не игноришемо. Потребно је обезбиједити значајније износе по основу дјечијег додатка, да се види да су дјеца добро дошла у ово друштво. Индиректна мјера би била да локалне заједнице и држава помогну при лијечењу стерилитета, да се обезбиједи продужено породиљско боловање, да се обезбиједе једнократна материјална давања, ослобађање вишечланих породица одређених комуналних обавеза и слично.

Питамо се када ће власт коначно схватити да смо угрожени сами од себе, а не од неких тамо комшија. Подизање наталитета за нашу власт је, нажалост, само трошак, гњаважа, нешто што омета или успорава остваривање њихових личних интереса. Питамо се када ће се појавити системско рјешење које ће поправити демографску слику у Републици Српској. Оно постоји, пронашли су га Русија и Бјелорусија, можемо и ми. Вршимо притисак на власт да нађе рјешење.

Рађајмо дјецу, то је друштвени интерес којим доприносимо општем добру, такопоказујемо наш патриотизам. Само тако можемо да поправимо лошу демографску слику.

Само тако ће роде почети поново слијетати у Републику Српску.