У владама Републике Српске у протеклих 13 година смијењено је тек око 7 министара, док су десетине њих, без обзира на резултат рада и критике јавности, на функцијама остајали до краја мандата, а неки били и поново бирани.

Бивша министарка трговине и туризма Драгица Ковач недавно је разријешена дужности, и тек је шести министар који је смијењен са функције у посљедњих више од 13 година.

Министри су сада су били смијењивани због промјена у коалицијама, подношења оставки, притисака или сличних разлога, а, како тврде стручњаци, досадашњи премијери нису имали одријешене руке.

Према подацима које смо пронашли, Милорад Додик је за четири године премијерског мандата, који је започео 2006. и трајао до 2010. године, промијенио тек два министра. Послије њега, премијер Александар Џомбић је за три године мандата извршио једну промјену у влади, док је актуелна предсједница Српске Жељка Цвијановић својевремено извршила двије смјене.

Она је смијенила министра здравља и социјалне заштите Слободана Станића и на његову функцију именовала Драгана Богданића, те је 2014. године Јасмина Комића на челу Министарства науке и технологије замијенила Аленом Шеранићем.

У Влади Радована Вишковића замијењена је већ поменута Драгица Ковач, иако се одавно спекулише да би још неки министри могу добити замјену.

Колико није једноставно смијенити министра показује и примјер министра енергетике и рударства Петра Ђокића. Он је, упркос лошим резултатима пропраћеним бројним аферама, и даље на функцији, а о његовој смјени се још не расправља.

– Нисам га бирао по дипломи, него је предложен од стране Социјалистичке партије – ријечи су премијера које најбоље осликавају стање у коме се налази Влада Републике Српске.

Зашто су смјене министра тако ријетке и колико премијер има слободе у влади компромиса саставњеној на основу коалиционих договора питали смо бивше министре.

Актуелни шеф Клуба посланика ПДП у НСРС, Перица Бундало, каже да је предсједник Владе само први међу једнакима.

– По Закону о Влади предсједник има могућност да смијени до једне трећине министара, што је добро, и то овлаштење треба чешће да се користи. Уколико министар не ради добро и не рјешава проблеме који су у његовом ресору, наравно да треба да уступи мјесто неком бољем – сматра Бундало, који је оставку на мјесто министра полиције у Иванићевој влади поднио 2001. године.

Бундало сматра да је велики проблем то што је ова, као и многе претходне – влада компромиса.

– Ово је Влада која прије свега испуњава партијске захтјеве и кадровске потребе, а не води рачуна да подијељене ресоре воде најквалитетнији људи. И то је онда проблем, не само партија које су на власти, него и нас који смо опозиција, али и проблем грађана – рекао је он.

Бивши министар здравља и социјалне заштите Слободан Станић, који је био смијењен само након 6 мјесеци мандата, тврди да се најчешће смјењују они који се мијешају у свој посао.

– Врло се лако препустити и радити шта други говоре и немаш никаквих проблема. Међутим, узети волан у своје руке и управљати је сигуран знак да ћете врло кратко остати на функцији. Када сам дошао на мјесто министра мислио сам да заиста желе да се стање у здравству ријеши. И данас предузимам неке кораке на том путу и давању приједлога.  Међутим, очигледно је боље слушати „осуђене центре моћи“ – рекао је Станић.

Наводи да је његова смјена најбољи примјер како Влада РС функционише.