Презиме или породично име, рођењем насљеђујемо од предака. Уз име које нам дају на рођењу и које представља нашу личност и нас саме, презиме означава поријекло, коријене и традицију.

Ипак, поставља се питање зашто се Срби презивају на - ић? Презиме је настало у другој половини XIV вијека.

Српска презимена су углавном настајала тако што се наставак -ић, -ев или -ов додавао имену оца, мајке, дједа или некој другој основи, преноси портал "Дневна доза лепог".

Суфикс "ић" је словенски деминутив чија је основна улога у стварању патронима и матронима: Патроним означава да је презиме настало од оца (нпр. презиме Јовановић је настало од имена Јован на које је додат наставак "ов" што означава припадност и на крају је придодат деминутивни наставак "ић" што значи малени или млади).

Матроним означава презиме настало од мајке (нпр. презиме Сарић - у овом случају се на има само дода наставак "ић"). Већина породица у Србији носи презиме по неком од својих предака из XIX вијека.

Узрок овој појави лежи у чињеници да су се презимена у Србији до друге половине XIX вијека мијењала из генерације у генерацију, тако да је већина становништва носила презиме по имену оца.

Тако се дешавало да у једној кући три различите генерације имају три различита презимена. У то вријеме, стара, родовска презимена била су махом у мањини.

Године 1851. кнез Александар Карађорђевић је донио указ о непромјенљивости презимена, чиме је у већој мјери заустављен процес мијењања истих.