Колико детаљно познајете свој родослов и да ли сте се некад запитали има ли у вашим венама плаве крви? Ко зна, можда заиста водите поријекло од неке племићке породице, а да тога нисте ни свјесни.

Настанак данашњих презимена у Србији везује се за кнеза Александра Карађорђевића који је 1851. године једним актом наредио успостављање трајних презимена по најстаријим и најзначајним прецима.

Ипак, захваљујући сачуваним манастирским, царским и краљевским повељама и списима из прошлости, прије свега из средњег вијека, данас знамо да су се и наши преци презивали слично као и ми данас.

Ово су презимена која су носиле српске средњовјековне племићке породице и владарске династије.

Бранковић

Бранковићи су српска властелинска и владарска породица из 14. и 15. вијека. Најпознатији представник је свакако Вук Бранковић, учесник боја на Косову, ожењен Маром, ћерком кнеза Лазара и кнегиње Милице.

Касније су носили титулу деспота, и самостално, али и као турски вазали. Вјерује се да данас нема директних потомака ове породице.

Балшић

Балшићи су били средњовјековна српска династија, која је владала Зетом од 1360. до 1421. године. Послије смрти цара Душана, Балшићи постају господари Зете, признајући само формално власт српског цара Уроша.

Бранивојевић

Бранивојевићи су били српска властелинска породица која је у другој половини 13. и првој трећини 14. вијека владала Хумом. Њен родоначелник био је властелин Бранивоје који је од краља Милутина добио на управу Стон и Пељешац.

Послије Милутинове смрти, они су се практично отцијепили од Краљевине Србије, послије чега су отпочели ширење својих посједа, преноси портал "Дневна доза лепог".

Властимировић

Властимировићи су прва српска владарска породица о којој постоје историјске биљешке. Назив династије Властимировићи створили су историчари према првом владару из ове династије који је створио независну државу – кнезу Властимиру, за разлику од Немањића, који су тако називани још у своје вријеме.

Понекад, мада доста ријетко, ова се владарска породица назива Вишеславићи или Вишеслављевићи, према првом владару чије нам је име познато, кнезу Вишеславу.

Војиновић

Војиновићи су били српска властелинска породица која је током 14. вијека играла значајну улогу у немањићкој Србији, поготово након смрти цара Душана када су током распада српског царства њени представници велики војвода Војислав Војиновић, а потом и његов братанац Никола Алтомановић били најјаче велможе у Србији.

Војислављевић

Војислављевићи су српска средњовјековна династија, која је наслиједила власт над Дукљом преко Јована Владимира и српске династије Властимировића. Ова лоза владала је Дукљом и околним подручјима, укључујући и Захумље, Рашку и Босну.

Њихова владавина је трајала од 1034. до 1186. године, када је доминацију преузела династија Немањић.

Вукановић

Вукановићи су били српска владарска породица која је владара Рашком од краја 11. вијека до почетка друге половине 12. вијека. Само име династије је наведено условно, односно представља термин који су модерни историчари извели из имена првог значајнијег владара ове породице - рашког великог жупана Вукана.

Дејановић

Дејановићи или Драгаши су били српска властелинска породица која је у другој половини 14. вијека управљала простором око тромеђе данашњих република Србије, Бугарске и Македоније.

Њен родоначелник је био севастократор Дејан који је био ожењен рођеном сестром цара Душана – Теодором. Константин Драгаш је опјеван у народној епској поезији као друг Марка Краљевића под именом бег Костадин.

Поред тога, његово име се очувало у данашњем називу Велбужда којим је управљао, а који се данас зове Ћустендил што је изведено од турског назива "Кјустендил", што значи Константинова Бања.

Дињичић

Дињичићи су средњовјековна властелинска породица која је у доба Краљевине Босне управљала облашћу Јадара. Први познати представник Дињичића је жупан Дињица. Он се појављује у повељи краља Стефана Твртка од 10. априла 1378. године, којом српски краљ потврђује повеље пређашњих банова Босне и краљева Србије.

Златоносовић

Златоносовићи су средњовјековна властелинска породица која је у доба Краљевине Босне управљала облашћу Усоре. Браћа Влађ и Стефан Златоносовић били су учесници у Косовском боју 1389. године у којем су их заробили Турци.

Јакшић

Јакшићи су били позната племићка породица из времена српске деспотовине. Јакшићи су задивили Мађаре својим херојством у борби с Турцима, тако да их је краљ Матија назвао “стубовима хришћанства” и дао им и угарску племићку титулу.

Косаче (Херцеговић, Косачић, Вуковић, Хранић)

Косаче (од њих Херцеговићи, Косачићи, Вуковићи, Хранићи) су српска средњовјековна породица која је у доба Краљевине Босне била најзначајнија у њој, послије владајућих Котроманића.

Њихов првобитни посјед се налазио око настанка Дрине и Фоче, а касније се проширио на простор Захумља односно данашње Херцеговине. Њихов припадник Влатко Вуковић био је војсковођа Твртка првог и командовао је лијевим крилом српске војске у Косовском боју.

Котроманић

Котроманићи су били српска владарска династија у средњовјековној Босни, која је владала приближно од 1250. до 1463. године. Главни посједи налазили су им се у средњој Босни, у долини ријеке Босне до Врандука и у жупи Лашви.

Од значајнијих градова посједовали су Високо, Сутјеску, Бобовац, Фојницу и Крешево као и околна рударска насеља.

Лазаревић

Лазаревићи су српска властелинска и владарска породица из 14. и 15. вијека. Родоначелник династије био је Прибац Хребељановић, логотет, а потом пехарник на двору цара Душана. Његов син био је Лазар Хребељановић који је предводио војску у боју на Косову.

Сматра се да ова породица нема директних потомака пошто Лазареви синови – Стефан и Вук, нису имали наслиједника.

Мрњавчевић

Мрњавчевићи су средњовековна српска властела која је оквирно владала простором данашње Македоније. Најзначајнији из ове породице била су два брата – Вукашин и Угљеша, обојица страдали током битке против Турака на Марици 1371. године.

Вукашинов син био је Марко, у народној традицији познатији као Краљевић Марко, највећи српски јунак.

Немањић

Немањићи су средњовјековна српска династија која је владала Србијом више од два вијека. У династији има једанаест владара, с тим што се династија можда наставила, женском линијом у династију Лазаревића.

Облачић

Облачићи су српска средњовјековна властелинска породица. Имали су посједе на сјеверу Шумадије. Раде Облачић сматра се родоначелником ове породице, али његово поријекло није познато. Зна се да је служио деспоте Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића.

Павловић (Јаблановић)

Павловићи или Јабланићи су српска средњовјековна породица која је у доба Краљевине Босне управљала источним и југоисточним дијеловима данашње Босне и Херцеговине, званом Земље Павловића.

Њихов најпознатији представник и родоначелник био је Павле Раденовић. Са завршетком османлијског освајања краљевине Босне 1463. године Павловићи нестају са историјске сцене.

Санковић

Санковићи су српска вастелинска породица из средњовјековне Босне. Били су господари Хумске земље.

Црнојевић (Ђурашевић, Гојчиновић и Калођурђевић)

Црнојевићи (племенски они се зову још и Ђурашевићи, Гојчиновићи и Калођурђевићи) су српска племићка династија из Црне Горе. Владавина династија Црнојевић Зетом и Црном Гором је трајала континуално до 1498. године.

Осим као владари, Црнојевићи су познати по прибављању прве штампарије на овим просторима. Данашњи Црнојевићи су њихови потомци.