У Храму Светог Саве у Фочи завршена је друга фаза фрескописања, која је трајала пола године, а током које је урађено комплетно глетовање зидова лађе цркве површине 2.000 метара квадратних, те осликана купола сценом Вазнесења Господњег и чеони дио олтарске апсиде приказом Силаска Светог Духа на апостоле.

Живописање највећег храма Српске православне цркве у БиХ почело је на јесен прошле године, када су умјетници из Београда предвођени академским сликаром протмајстором Александром Живадиновићем, осликали олтарски простор.

Ове године урађен је најзахтјевнији дио посла - глетовање комплетне површине лађе и осликавања куполе површине 350 квадрата, на 30 метара висине.

Старјешина храма, протојереј ставрофор Душан Андрић наводи да зидна површина у наосу није била припремљена за секо сликарство, па се морала глетовати.

- Од тога је најкоплекснији посао био само постављање скеле, коју смо по неколико пута морали да премјештамо, да би на крају комплетну скелу инсталирали у саму куполу храма на 30 метара што је био веома захтјеван посао - каже Андрић.

Посао глетовања урађен је најквалитетнијим материјалима у два слоја.

У куполи је приказана сцена Вазнесења Господњег, празника који се назива и Спасовдан, и који представља, истиче Андрић, круну свих осталих празника.

Христос је приказан како се окружен анђелима узноси у свој слави на небо у присуству својих ученика уз цитат: "Људи Галилејци, што стојите и гледате у небо, овај Исус који се од вас вазнио на небо, тако ће исто доћи као што га видјесте да одлази на небо".

Испод сцене Вазнесења Господњег иконописани су старозавјетни пророци. Уз њих се обично сликају и праоци Цркве, али је у овом случају одлучено да се иконопишу српски архиепископи и патријарси, с обзиром да је храм посвећен првом српском архиепископу Светом Сави.

- Одлучили смо да у прстену куполе изобразимо наше светитеље, попут Светог Петра Дабробосанског, Светог Варнаве Хвостанског, Светог Арсенија Сремца, насљедника Светог Саве, Светог Максима, Светог патријарха Јефрема, Светог Данила другог, Светог Никодима, а заједно са њима смо изобразили четири херувима, јер се у псалму 99. каже да престо Господњи почива управо на четири херувима - наводи Андрић.

На прелазу са куполе у лађу цркве, на четири угла, односно на четири пандатифа, насликана су четворица светих јеванђелиста - Матеј, Марко, Лука и Јован.

Осим куполе, у овој години осликан је и чеони дио олатрске апсиде приказом Силаска Светог духа на апостоле.

Позадина фресака је у златној боји, што им даје посебну топлину и појачава утисак присуства Божије свјетлости.

- Златна боја додатно рефлектује свјетлост у храму и на још љепши начин дочарава саме композиције и ту присност Светог јеванђеља, које је изображено на иконама. Жеља нам је, када бисмо могли, на цијелу зидну површину да поставимо што више злата, које ће рефлектовали свјетлост. Надамо се да ћемо моћи да то изнесемо, али све зависи од прилога вјерника - рекао је Андрић и додао да златна позадина нарочито до изражаја долази када се након вечерње службе погасе свјетла.

Не рачунајући радове глетовања зидне површине, за фрескописање је до сада издвојено око 200.000 КМ, укључујући и куповину и постављање злата.

- Фрескописци када раде иконопис у нашем храму рачунају фреску 130 евра по метру квадратном, с тим када је златна површина у питању наплаћују додатно 100 евра за постављање злата. Имајући у виду да је од прошле године у свијету цијена злата знатно порасла, видјећемо како ће се у наредном периоду одвијати, али неких пола милиона КМ је сигурно потребно, према садашњим цијенама, за завршетак радова - прецизирао је Андрић.

                                                                        Фото: srna.rs
Завршетком фрескописа куполе храма од 350 метара квадратних, у погледу захтјевности радова, може се рећи да је половина посла одрађена - фрескопис је са 30 метара сведен на висину од 15 метара, па ће у наредним фазама посао бити много лакши.

Ако се гледа укупна површина, фрескописана је отприлике једна четвртина храма. Тачније, осликано је око 500 од укупно 2.000 метара квадратних.

- Са радошћу можемо рећи да смо пуних 12 година под малтером служили, а ове године смо храм обукли у ново руху. У наредном периоду наставићемо са украшавањем храма фрескама, постављањем завршних каменчића овог духовног градитељског бисера који јесте и увијек ће да буде свједок наше вјере - поручио је Андрић.

Из Храма Светог Саве захваљују свима који учествују у фрескописању, било прилозима, добровољним радом или уступањем грађевинске скеле, међу њима и Његовом високопреосвештенству митрополиту дабробосанском Хризостому који је издвојио лична средства.

Истичу примјер Вјекослава Ћаласана из Фоче, чији је прилог од 20.000 евра највећи лични прилог отакако је храм у изградњи.

Радови би, уколико се обезбиједе средства, требало да буду настављени на прољеће идуће године осликавањем Васркрсења Господњег.

Вертикални хијерархијски склад

Андрић појашњава да се у древним црквама сцена Вазнесења обично иконописала изнад часне трпезе, гдје је у овом храму осликана Богородица на трону са Христом, да би се у четвртом вијеку развојем византијских купола сцена Вазнесења премјестила у куполу и добила вертикалну хијерархију.

Према његовим ријечима, управо је у Храму Светог Саве остварен вертикални хијерархијски склад.

Прошле године у олтарском дијелу осликани су причешће апостола и Пресвета Богородица на трону, која сиболизује посредништво између Бога и људи, да би у овој години изнад Богородице била насликана сцена Силаска Светог Духа на апостоле, која симболизује рађање Цркве.