Поред значајног пада промета са којим се суочавају од самог почетка епидемије корона вируса, угоститељи у Српској мораће да плате и позамашан износ по основу казни, јер се нису досљедно придржавали мера превенције ширења заразе.

Тако су, за нешто више од пола године, због непоштовања поменутих мјера инспектори кафеџије казнили са 514.000 КМ, док је, до сада, за 51 угоститељски објекат у Српској изречена мјера привремене забране рада.

Казне су писане јер се угоститељски објекти нису досљедно придржавали поштовања радног времена, обезбјеђивања физичке дистанце, прописаног броја особа које истовремено бораве у објекту, коришћења заштитне опреме.

Док из Инспектората РС поручују да ће наставити са контролама поштовања превентивних мјера, те да ће свако неодговорно понашање које угрожава здравље грађана бити строго санкционисано, угоститељи одговарају да се већина њих понаша савјесно.

Тако су, за нешто више од пола године, због непоштовања поменутих мјера инспектори кафеџије казнили са 514.000 КМ, док је, до сада, за 51 угоститељски објекат у Српској изречена мјера привремене забране рада.

Казне су писане јер се угоститељски објекти нису досљедно придржавали поштовања радног времена, обезбјеђивања физичке дистанце, прописаног броја особа које истовремено бораве у објекту, коришћења заштитне опреме.

Док из Инспектората РС поручују да ће наставити са контролама поштовања превентивних мјера, те да ће свако неодговорно понашање које угрожава здравље грађана бити строго санкционисано, угоститељи одговарају да се већина њих понаша савјесно.

Из удружења угоститеља наглашавају да су само они на удару контрола, док се толеришу гужве и кршење мјера у неким другим објектима, попут, на примјер, трговачких центара.

Не негирају да се зна десити да се поједини власници кафића, како би нешто зарадили и опстали, понекад оглуше о неке препоруке, али да се то дешава у незнатној мјери.

Поручују да су у изузетно тешкој ситуацији, јер мјесецима кубуре са далеко мањим прометом него што је то био случај ранијих година, док су им, како истичу, трошкови пословања повећани.

Ово је, тврде угоститељи, довело до тога да су неке кафеџије већ ставиле кључ у браву, а њихови радници се нашли на евиденцијама служби за незапослене.

Жељко Татић/фото: Српскаинфо

Жељко Татић, предсједник Удружења радника угоститељства и туризма РС, истиче да је промет у угоститељству током епидемије корона вируса пао за скоро 40 одсто.

– Најприје смо били скроз затворени, од средине марта до 11. маја. Онда смо се понадали да ће ситуацију ишчупати љетна сезона и наши људи из дијаспоре, што се није десило. Нешто посла је и било док је било лијепог времена, а са затварањем башти и то смо изгубили. За празнике, такође, посла нисмо имали ништа специјално, јер су људи више славили по кућама – каже Татић за Српскаинфо.

Према његовим ријечима, проблем је што ова бранша није наишла на разумијевање власти, тако да кафеџије, због немогућности да малим пазарима сустугну трошкове, неријетко затварају своје кафане и кафиће.

– У Бањалуци је, прије епидемије корона вируса, било око 1.000 угоститељских објеката, а до сада је затворено око 15 одсто, док је број запослених са око 6.000 пао на неких 5.000. Све што сада тражимо, јесте да нам дозволе да радимо као прије епидемије, а не до 22 часа, те да се дозволи рад свадбеним салонима и клубовима. Такође, сматрамо да не стоји прича да су угоститељски објекти мјеста гдје се зараза шири јер то, једноставно, није тачно. А овакве приче утичу на људе да избјегавају кафиће и ресторане, иако је чињеница да угоститељски објекти нису  мјесто ширења корона вируса – тврди Татић.

Како каже, велики проблем је то што су људи, од када се у РС појавила корона, временом изгубили навику да одлазе у ове објекте.

– Знамо и ми да кафана није потреба, него луксуз, али је наш народ увијек био склон састајању и дружењу по угоститељским објектима. То данас више ни приближно није тако. Такође, многу људи су у овим несретним временима исто запали у финансијске проблеме, па је логично да имају све мање новца за било шта друго, осим за подмирење оних најосновнијих потреба. Све наведено је утицали на то да смо данас ту гдје јесмо – поручује Татић.

Подаци Завода за статистику РС показују да је у угоститељству највећи пад промета забиљежен у другом кварталу 2020, када је промет, практично, преполовљен у односу на исти период 2019. Наиме, промет у дјелатности припреме и послуживања хране и пића, у овом периоду је са 16,2 милиона слетио на 8,3 милиона КМ.

У трећем кварталу лане дошло је до одређеног побољшања, па је промет у овој дјелатности био 11,7 милиона, што је, међутим, и даље доста мање него у истом периоду 2019, када је износио 18,8  милиона КМ.

Из Министарство трговине и туризма РС позвали су прошлог мјесеца све угоститеље који пружају услугу смјештаја, туристичке агенције и извођаче умјетности, да на вријеме поднесу захтјев за помоћ у санирању финансијског губитка због посљедица пандемије корона вируса.