Вансудском нагодбом између инвеститора и Општине Пале окончаће се спорна изградња мале хидроелектране (МХЕ) „Кадино врело“ на ријеци Прачи. Општина Пале је, због свог немара, дужна да инвеститору, фирми "Стром енергија", исплати скоро 200.000 КМ. 

Дозвола за градњу МХЕ "Кадино врело" најприје је издата 2011. године, када је на челу општине Пале био Слободан Савић из СДС-а. Општина Пале је у јуну 2017. године издала грађевинску дозволу. До априла 2020. године на мјесту предвиђеном за градњу МХЕ није рађено ништа, а онда су почели први радови. Недуго потом, у мају, Општина Пале је инвеститору поништила дозволу за градњу и себе обавезала да му исплати 200.000 марака.

Чији су пропусти довели до тога да општина остане без 200.000 марака, да ли је Општина Пале исплатила новац и из којих средстава, питања су на која нису дати одговори, јер су надлежни игнорисали новинарске захтјеве. У међувремену, Општина Пале се задужила за још три милиона марака.

Нешић прво издао дозволу, па промијенио мишљење

За вријеме пандемије вируса корона и колективног карантина почели су први радови на локацији Врхпрача, гдје је градња била планирана. Инвеститори нису далеко догурали са тим, па је само прокрчен дио шуме, чиме је нарушена природа у том подручју. То су уједно били и једини радови када је овај пројекат у питању.

Предузеће “Путеви РС” у мају 2017. године у градњи МХЕ „Кадино врело“ није видјело ништа спорно, па је „Стром Енергији“ одобрило рјешење за вођење цјевовода уз регионални пут на дионицама Бистрица-Подграб, те на локалитету Врхпрача.

Ваљаност рјешења поново је у фебруару ове године продужио директор „Путева РС“ Ненад Нешић, да би се касније затим „борио“ против градње исте.

- Дозвола је продужена, јер су задовољени услови за то. Ипак, обустава градње је став ДНС-а, али и мој лични став - рекао је Нешић за „Директ“.

Незадовољни грађани

Становници општине Пале су јавно показали незадовољство због изградње ове МХЕ. Потписивали су петиције, апеловали на друштвеним мрежама и вршили притисак на локалну власт. Политичке странке у свему су видјеле добру прилику да под кринком одбране природе и стајања уз грађане у изборној години прикупе који политички поен. Да је ситуација другачија, и ова, а и претходне власти, би још одавно ријешиле овај проблем или никада не би ни издале дозволу инвеститору.

Уплатнице на папиру

Како инвеститор “Стром енергија” не би био на губитку требало му је надомјестити досад уложени новац. Према инвеститоровој рачуници то је скоро 200.000 марака које ће платити грађани општине Пале. Рачуницу није доводила у питање локална власт. Међу доказима о уложеним средствима су признанице ручно писане чији су износи 1.500 и 3.750 евра, а које су у посједу “Директа”.  Општина је такве доказе о уложеном новцу прихватила као валидне. Ради се, наиме, о размјени новца између извијесног Пера Ждракића испред фирме “Стром Енергија” и Мирсада Сенде, који је био задужен за израду идејног пројеката ове мале хидроелектране.

Адвокат Његош Петровић појашњава за “Директ” да овакве ручно писане признанице могу бити  валидне само у интерном односу између физичких лица, што овдје није случај.

- С обзиром да се у истим помиње израда елабората и правно лице (д.о.о.) онда се може довести у питање њихова валидност, јер се таква исплата није могла обављати готовим новцем, ни од стране правног лица које је наручило елаборат, ни од стране физичког лица које је израдило елаборат - истиче адвокат.

Адвокат Петровић упозорава да су овакве уплате требале бити вршене искључиво путем трансакцијских рачуна.

Занимљива је чињеница да ставка која се односи на период 2011-2020. а у вези је са недокументованим службеним путовањима износи више од 10.000 КМ.

Вансудским поравнањем Општина Пале ће морати да плати укупно 196.300 КМ због многобројних наводних улагања фирме „Стром Енергија“ из Пала.

Трошкови подразумијевају:

Још увијек није сасвим познато на који начин ће овај дуг уопште бити плаћен. Економија је озбиљно угрожена, па овај вид дуга који ће се, по уговору, исплаћивати три мјесеца у три једнаке рате није дошао у добро вријеме. Општина Пале се задужује 3 милиона КМ за већ давно најављене пројекте, који су скоро увијек дио предизборне кампање. Када је на сједници Скупштине општине Пале изнијет приједлог буџета, овај дуг није уврштен у исти. Извор "Директа" тврди да ће овај износ од скоро 200.000 КМ управо бити плаћен из већ постојећег буџета, јер други начин заправо не постоји.

Према подацима портала Акта као одговорне особе “Стром Енергије” спомињу се Перо и Бошко Ждракић, а у претходној управи је наведен Златан Пилав. Подаци који су доступни нису нам помогли да ступимо у контакт са фирмом, јер наведени мејл није валидан, а ни приказани бројеви телефона нису били доступни. Фирму смо покушали пронаћи и на адреси која је наведена у подацима, али ни то није помогло.

На сајту је наведено да је фирма основана тек 2013. године, иако су прве дозволе за инвестирање у МХЕ издате још 2011. године. Финансије фирме из године у годину биле су нула марака.

МХЕ – бизнис за добробит појединаца

Када треба да уђу у процес изградње МХЕ инвеститори се углавном позивају на производњу енергије, опште добро, нова радна мјеста и економски просперитет подручја чији екосистем треба бити уништен. Ипак, истина је у том случају посве другачија.

- Приватни власници МХЕ имају привилеговану цијену откупа. Држава се обавезује да откупи апсолутно сву струју коју МХЕ произведу у првих 15 година рада. Привилегована цијена произилази из накнаде за обновљиву енергију коју грађани плаћају у склопу редовних рачуна - појаснили су у Удружењу „Еко Акција“.

Наводе да постоји ставка која иде у прилог искључиво инвеститорима, а тиче се пореза који је у вези са МХЕ и важи за БиХ. Наиме, власници мини хидроелектрана у БиХ плаћају најмањи порез у Европи и он износи свега 10%, па се на тај начин уложена средства врло брзо поврате.

- Закони су штимани према приватним интересима, експертска мишљења се редовно купују, док се комисије бирају из странака и лобија блиских улагачима, што и не изненађује превише. Локална заједница добија само годишњу концесиону накнаду која износи од 1 – 3%. С обзиром на то да се МХЕ управља аутоматски, обећаних радних мјеста неће бити. Статистика показује да уколико се изгради 400 планираних хидроелектрана, запослиће се људи колико и у једној мањој фабрици - кажу у Еко Акцији.

Једина свијетла тачка у цијелој причи је то што ће ријека Прача и природа на том подручју, бар за сада, остати нетакнута. Бојимо се да такву судбину неће имати друге ријеке у БиХ, јер Република Српска није кренула стопама ФБиХ када је у питању забрана изградњи мини хидроелектрана.