Укупна дуговања јавних здравствених установа, по посљедњим подацима, износе око милијарду конвертибилних марака, а међу највећим обавезама су порези и доприноси.

Само је болнички сектор Републике Српске, односно Универзитетско клинички центар и девет општих болница, на крају новембра прошле године дуговао Пореској управи око 272,9 милиона конвертибилних марака.

Управо су болнице на табели највећих дужника у самом врху, односно оне су највећи порески дужници. Међу највећим пореским дужницима на дуг болница се односи више од 28 одсто.

Битно је напоменути да су пореске обавезе из ранијег периода и да тренутно болнице исплаћују плате у бруто износу.

Пореска управа Републике Српске највише потражује од Универзитетског клиничког центра Бањалука и то 94,8 милиона марака, закључно са новембром прошле године.

– Од марта 2017. године и доласка проф. др Владе Ђајића на мјесто генералног директора, УКЦ Републике Српске редовно измирује своје обавезе према Пореској управи Републике Српске, као и према добављачима, те редовно исплаћује плате са доприносима – кажу у УКЦ Републике Српске за Српскаинфо.

Дуг од 94,8 милиона КМ, како кажу, односи се на настале неизмирене пореске обавезе из ранијег периода закључно са фебруаром 2017. године, а обухвата доприносе, порезе на лична примања и остале накнаде.

У болници “Свети Врачеви” Бијељина за Српскаинфо потврђују да је, закључно са новембром прошле године, њихов дуг према Пореској управи износио око 17,1 милион КМ.

– Овај дуг се односи на период од 2013. до 2019. године и обухвата дуг по основу пореза и доприноса за лични доходак, дуг по основу репрограма, те камате и трошкове принудне наплате.

Бијељинска болница је у 2020. и 2021. години успела да исплати сва текућа дуговања према Пореској управи и први пут да позитивно послује након периода од 10 година – кажу у овој болници за Српскаинфо.

У општој болници у Градишки за Српскаинфо потврдили су да на крају 11. месеца прошле године имају дуг од 16,5 милиона КМ према Пореској управи Српске.

Слободанка Петковић, финансијски директор у овој болници, каже да се дуг односи на првих осам месеци 2013, па на период од априла 2014. до краја те године, затим јуни, август и децембар 2015. године, на све месеце  2016. године изузев марта, два последња месеца у 2017. години, те на целу 2018. и 2019. годину.

–  Дуг је настао по основу неплаћених пореза и доприноса на плате радника за наведене периоде, а због недостатка средстава за исплату бруто плате – каже Петковићева.

Њихове колеге из зворничке болнице дугују 3,08 милиона КМ по основу неплаћених пореза и доприноса.

За Српскаинфо кажу да се дуг односи на репрограмиране обавезе по основу пореза и доприноса за 6, 7. и 8. месец 2013. године, затим на обавезе за неуплаћене порезе и доприносе за 9,10,11. и 12. месец 2016. године. Имају обавезе за 9,10,11, и 12. мјесец 2019. године, те на камате које је Пореска управа обрачунала по основу неуплаћеног пореза и доприноса.

–  Обавезе по основу пореза и доприноса из 2016. и 2019. године су настале због тадашњег модела – начина плаћања пружених здравствених услуга од стране Фонда, што је имало за посљедицу и мање дознаке новчаних средстава од  Фонда здравственог осигурања Републике Српске према свим болницама у Српској, па и ЈЗУ Болници Зворник. Зато нисмо у том тренутку имали довољно новца да уплатимо порезе и доприносе – наводе у зворничкој болници.

Уредбом Владе Републике Српске и промјеном модела плаћања од стране Фонда здравственог осигурања Републике Српске за пружене здравствене услуге, од јануара 2020. године стекли су се, како тврде, услови за редовну уплату пореза и доприноса.

– Од 1. јануара 2020. до данас, по основу исплаћених плата и зарада радницима, ЈЗУ Болница Зворник нема дуга по основу пореза и доприноса. Напомињемо и то да наша установа има најмањи дуг по основу неуплаћених пореза и доприноса према Пореској Управи Републике Српске у односу на друге болнице у Републици Српској – кажу у зворничкој болници.

Питање дуговања јавних здравствених установа третира и Програм економских реформи за 2022-2024. годину.

– Стратешко опредјељење Владе Републике Српске је да у наредном периоду обезбиједи измирење доспјелих неизмирених обавеза јавних здравствених установа и Фонда здравственог осигурања из претходног периода, те уведе ЈЗУ у трезорски систем пословања – наводи се у Програму.

Да би стратешко опредјељење Владе у вези са јавним здравственим установама било реализовано, потребно је да се испуне два предуслова. Како кажу у Влади РС, потребно је прво дефинисати модел за измирење доспјелих неизмирених обавеза јавних здравствених установа и Фонда здравственог осигурања.

Фото: Влада РС

Затим, обзбиједити новац потребан за измирење ових обавеза. Није познато докле се стигло са дефинисањем модела измирање изузетно великих обавеза.

Премијер Републике Српске Радован Вишковић потврдио је да је предвиђено да у наредном периоду јавне здравствене установе и Фонд здравственог осигурања буду уведени у трезорски систем пословања.

– Прије тога је потребно дефинисати и спровести мјере које ће зауставити даљи раст обавеза у свакој здравственој установи појединачно, те дефинисати и модел за измирење неизмирених обавеза сваке здравствене установе појединачно, како се проблем неизмирених обавеза не би пренио на буџете општина и градова или буџет Републике – објаснио је Вишковић.