Иако Фонд здравственог осигурања (ФЗО) Републике Српске због растућих потреба осигураника и увођења иновативних терапија годинама предлаже да приходи од порока буду уложени у здравље грађана, та иницијатива никако да добије зелено свјетло надлежних.

За здравствену заштиту осигураника ове године, према подацима Фонда планирано је 746, 8 милиона КМ, што је у поређењу са 2016. годином више за око 150 милиона КМ. Међутим, упркос томе што се из године у годину издваја више средстава за лијечење, у Фонду кажу да су здравству у Српској потребни додатни извори финансирања, јер динамику раста потреба осигураника и здравствене струке тешко може да прати тај раст прихода.

- Захваљујући иновацијама у медицини, константно се уводе нове процедуре лијечења и савремени, иновативни лијекови, који су изузетно скупи. На примјер, за једног пацијента обољелог од карцинома плућа годишње се за један иновативни лијек издваја око 200.000 КМ, не рачунајући друге лијекове и здравствене услуге - кажу у ФЗО.

Додају да немају додатне изворе финансирања од акциза за дуван и алкохол, премија за ауто-одговорност и слично, што у другим земљама имају.

- Већ годинама иницирамо и указујемо на то да су нам неопходни додатни извори финансирања, јер само на тај начин може се одговорити на изазове у здравству. То је важно поготово сада када су новим Законом о обавезном здравственом осигурању проширена права осигураника, чиме су и наше обавезе значајно повећане - категорични су у Фонду.

Појашњавају да се сада комплетна здравствена заштита грађана Српске финансира готово у потпуности из доприноса за здравствено осигурање и то већином из доприноса радника. Додају да више од 80 одсто прихода од доприноса чине они од запослених, док остале категорије осигураника учествују знатно мање у пуњењу буџета ФЗО.

- Запослени су једина категорија осигураника чији је просјечни мјесечни приход већи од просјечног мјесечног трошка за здравствену заштиту. На примјер, просјечни мјесечни приход пензионера, који су најчешћи корисници здравствених услуга, износи око четири КМ и покрива тек 4,19 одсто просјечног мјесечног трошка по осигуранику - казали су у Фонду.

У Министарству здравља и социјалне заштите РС кажу да је било иницијатива у вези са додатним изворима за здравство, али да нису наишле на консензус.

- Ранија иницијатива да општине из својих буџета издвоје три до пет процената за здравство није наишла на добру вољу локалних заједница. Такође, упркос честој јавној дебати о потреби да дио прихода од акциза на дуван буде усмјерен директно у здравствене фондове, та одлука је од институција на нивоу БиХ изостала - рекли су у ресорном министарству.

У Управном одбору Управе за индиректно опорезивање БиХ кажу да су на њихову адресу пристигле двије иницијативе у вези са расподјелом новца прикупљеног од акциза на дуван и алкохол и то 2015. и 2019. године. Прву је упутио Независни струковни синдикат запослених у здравству ФБиХ, а другу посланик у Представничком дому Парламента БиХ Аида Буручија. Она је предложила допуну Закона о акцизама БиХ према којој би се пет одсто средстава прикупљених по основу акциза на дуванске прерађевине усмјерило намјенски фондовима солидарности Српске и ФБиХ.

Наведени приједлог Управни одбор УИО није прихватио, а у образложењу је наведено да би финансирање разних буџетских потреба требало тражити у оквирима већ постојећих механизама расподјеле прихода на нивоима власти у БиХ и ентитетима, а не у системским измјенама расподјеле индиректиних пореза.

Нацртом закона о обавезном здравственом осигурању РС било је планирано да се од друштава за осигурање наплаћује паушално пет одсто бруто премије за трошкове лијечења повређених у саобраћајним несрећама, али тај члан је избрисан из завршне форме закона који је љетос усвојен.

Неосигурани

На здравствено осигурање у Српској пријављено је око 947.000 осигураника, а у Фонду здравственог осигурања подсјећају да већ дуже од двије године, од када је уведена ванредна ситуација због пандемије вируса корона финансирају здравствену заштиту и за неосигуране грађане.

- Трошак само за неосигуране грађане прошле године износио је око 72 милиона КМ. Овим је Српске показала социјалну одговорност и омогућила свим грађанима потребну здравствену заштиту - рекли су у Фонду.

Пише: Анита Јановић Речевеић