Чак су Сјеверна Македонија и Албанија уговориле набавку Фајзерове вакцине против вируса корона које ће им бити ускоро испоручене.

Босна и Херцеговина се по овом питању, како јавност стиче утисак, понаша отприлике као да ће нам вакцине пасти с неба. Како ствари стоје, ми ћемо посљедњи у Европи почети са вакцинацијом становништва.

Због чега и чија је одговорност?

Министарство цивилних послова БиХ је у септембру закључило уговор са Глобалним савезом за вакцине (ГАВИ). ГАВИ је јавно-приватно глобално здравствено партнерство с циљем повећања приступа имунизацији у сиромашним земљама.

Оба ентитета, и Република Српска и Федерација БиХ, уплатиле су новац за наручене вакцине. Наручено је 1.232.000 доза потенцијалних вакцина за 20 одсто популације путем Глобалног савеза за вакцине (ГАВИ). Републици Српској припада 400.000 доза за 200.000 становника.

Нико поуздано не зна када ће вакцине стићи, претпоставља се у првом кварталу, као ни од којег произвођача.

Због чега БиХ није као и остале земље у региону набавила вакцине директно од произвођача?

Надлежни у Републици Српској тврде да их ограничава Закон о лијековима и медицинским средствима БиХ по којем се ниједан лијек не може увести директно већ посредством добављача који има дозволу од Агенције за лијекове БиХ. Како им то ограничење није сметало када су набављали мобилну болницу и респираторе? Па, пандемија се дешава једном у сто година и другачије се реагује у оваквим ванредним околностима, оцјењује за Српскаинфо Слободан Станић, некадашњи министар здравља РС и директор Института за јавно здравство РС.

Он сматра да је требало направити lex specialis само за набавку вакцина против новог вируса корона.

– При Министарству цивилних послова БиХ постоји министарска конференција за здравство у којој су представници оба ентитета и Брчко дистрикта. Могли су иницирати  посебан закон за набавку вакцина директно од произвођача,а  који би Савјет министара упутио у парламентарну процедуру по хитном поступку. Па да видимо ко би гласао против – сматра Станић.

Он истиче и да је сада вријеме за заговарање становништва да приме вакцину.

– Није само набавити вакцине. Ко ће је све примити? Сада би здравствени радници требало да раде тзв. заговарање. Другог лијека нема, вакцине су једино рјешење. Имунизација против вируса корона далеко превазилази ризик који носи вакцина – додаје Станић.

Он је убјеђен да ће одређен број доза вакцина у БиХ упутити Европска унија и Србија и то због њихове безбједности, а не зато што нас воле.

– Ни они нису безбједни док се и ми не вакцинишемо. Велики број људи наших ради у иностранству и путује због чега неће себе да излажу ризику. Дакле, веома је важна хомогеност имунзације, да се у једном краћем периоду већи број људи покрије вакцинама – објашњава Станић.

Подсјећа да је у бившиој Југославији у два-три мјесеца вакцинисано око 18 милиона људи након што су се појавиле велике богиње.

– Дакле, ово је ванредна ситуација и тако треба да се поставимо према овом питању – сматра он.

Српскаинфо је послала питања Министарству цивилних послова БиХ, али одговоре нисмо добили. Посљедња информација која долази од њих је да је Савјет министара БиХ 29. децембра прихватило подршку УНИЦЕФ-а за процедуре набавке вакцине за БиХ у оквиру механизма “Цоммитмент агреемент-цоммиттед пурцхасе аррангемент-ЦОВАX“ и усвојио Одлуку о одобравању вишегодишњег пројекта “Финансирање трошкова из уговорних аранжмана за набавку здравствених средстава против ЦОВИД-19 за период 2020 – 2022. године” и кориштењу два милиона КМ.

Савјет министара је одредило Министарство цивилних послова за потписивање директних споразума о додјели бесповратних средстава за набаву вакцина, материјала за вакцине и опреме против КОВИД-19 заразног обољења у оквиру „EU for Health“ механизма, ЕУ Уговора о „куповини унапријед“ (EU Advanced Purchase Agreements). Овлаштена је министарка Анкица Гудуљевић да потпише ове споразуме. 

Истовремено, посланик Представничког дома Денис Звиздић је упутио посланичку иницијативу у којој тражи да Министарство цивилних послова БиХ без одгађања започне директне преговоре о набавци вакцина за најугроженије категорије становништва.

Он наводи да се у директне преговоре може ићи с компанијама које су добиле одобрење од Европске комисије за производњу и дистрибуцију вакцине против коронавируса “с обзиром на то да постоје одређене најаве да због процедуралних разлога наше приступање Инструменту за глобални приступ вакцини (COVAXA) неће донијети очекиване резултате”.

– Желим омогућити да ризичне групе добију вакцину што прије. Подржавам COVAX инструмент, али БиХ је тек једна од 172 земље чланице програма и потребан је додатни ангажман за брзу набавку ваццине –  написао је Звиздић на Твитеру.

Звиздић даље образлаже да COVAX механизам није донио очекиване резултате, а да би према неслужбеним информацијама, због процедуралних пропуста БиХ могла међу посљедњим добити ове вакцине.  

– Ако будемо зависили само од COVAX инструмента, реално је очекивати да ни у 2021. години пандемију коронавируса нећемо моћи ставити под контролу и вратити се нормалном животу – рекао је он.

Два потенцијална рјешења су – да се иде у директне преговоре с компанијама произвођачима, а друго би било кориштење IPA II приступног инструмента ЕУ.

Звиздић наводи да нема разлога да се не иде у директни споразум с обзиром на то да су на исти начин Фајзерове вакцине набавиле земље из регије попут Србије, Албаније и Сјеверне Македоније.

– Истовремено је потребно и у што краћем року активирати пакет Европске уније од 70 милиона евра за рани приступ вакцинама против новог вируса корона, а који је одобрен за земље Западног Балкана – закључује Звиздић.

ШТА КАЖУ У ЕУ?

Европска унија (ЕУ) ће се побринути да и земље Западног Балкана имају приступ вакцинама против КОВИД-а 19, по могућности скоро истовремено када се буду појавиле на европском тржишту, рекли су експертски извори из сједишта ЕУ Радију Слободна Европа (РСЕ).

Наиме, Европска комисија (ЕК) је већ обезбједила довољан број доза вакцина не само за грађане ЕУ већ и за такозване треће земље, којима је обухваћен и регион. Према прелиминарним подацима, Брисел је наручио око двије миљарде доза, а цијела ЕУ броји око 450 милиона становника, с тиме што се рачуна по двије дозе за сваку особу.

Како су званичници ЕК објаснили новинарима, вакцинација и имунизација Западног Балкана је важна и за државе ЕУ због уских веза које постоје међу земљама. Бриселски експерти подвлаче да се ЕУ не може сматрати безбедном територијом од корона вируса ако се вакцинација скоро истовремено не обави и у региону.

Слање вакцина у регион ће се према плану обавити преко два канала: први је COVAX, који омогућава да земље са високим приходима осигурају да вакцина буде доступна и за земље са ниским и средњим приходима, као и путем индивидуалних земаља чланица које ће евентуално имати вишак вакцина. Експерти ЕУ су објаснили да ће слање вакцина из земаља чланица ЕУ бити кординисано тако да земље региона пропорционално примају вакцине.