Послодавци у БиХ процјењују да им недостаје између 30.000 и 40.000 радника, док званични подаци показују више од 310.000 регистрованих незапослених.

Како су појаснили у Агенцији за рад и запошљавање БиХ, највећа потражња за радном снагом на тржишту БиХ је у секторима грађевинарства, прерађивачкој индустрији, осталим услужним дјелатностима, хотелијерству, као и угоститељству и трговини.

Растућа потреба за страним радницима, уз обавезу заштите домаће радне снаге, у БиХ се, како појашњавају, регулише кроз два тренутна законска рјешења.

Два законска рјешења

- Одређивањем квота за запошљавање странаца у БиХ и провођењем теста тржишта рада у процедури издавања радних дозвола странцима. Квоте одређују заводи за запошљавање у сарадњи са удружењима послодаваца и синдикатима, а тест тржишта рада проводе надлежни заводи и службе запошљавања према мјесту упућеног захтјева за запошљавањем страног радника. На овај начин се регулише број запослених страних радника и штите интереси домаће незапослене радне снаге – рекли су у Агенцији за рад и запошљавање БиХ.

Босна и Херцеговина је у 2024. години издала 5.798 важећих радних дозвола за стране држављане, што представља повећање од 26,4 одсто у односу на 2023. годину, показују званични подаци о тржишту рада.

Највећи број дозвола издат је у Федерацији БиХ – 3.190, што је раст од 38,6 одсто у односу на претходну годину. У Републици Српској одобрено је 2.109 радних дозвола (раст од 7,1 одсто), док је Брчко Дистрикт забиљежио 499 дозвола, што је скок од готово 58 одсто у односу на 2023.

Страни радници у БиХ долазе првенствено из Азије и сусједних земаља. Држављани Турске предњаче са 785 дозвола (13,5%), слиједе их Непалци са 757 дозвола (13,1%), те држављани Србије са 692 дозволе (11,9%). Значајан број дозвола издат је и радницима из Индије (660, или 11,4%) и Бангладеша (486, или 8,4%).

Највећи годишњи раст броја издатих дозвола забиљежен је код радника из Индије, Непала и Кине, што одражава тренд израженијег ослањања БиХ на страну радну снагу како би се попуниле празнине у грађевинском, индустријском и услужном сектору.

С друге стране, у Федерацији БиХ кроз програм „Обука за тржиште рада“ током 2024. године, 1.363 незапослене особе су укључене у обуку за преквалификацију, а у првих осам мјесеци ове године додатних 1.129 незапослених особа започело је обуку за преквалификацију.

Ко тражи преквалификацију

- У прошлој и овој години кроз овај програм највећи број незапослених особа које су аплицирале за ваучер су са ССС, њих 1.324 – кажу за Форбес БиХ у Федералном заводу за запошљавање.

Независно од стручне спреме, најтраженије обуке у 2024.години биле су за административне послове (527) и козметичке услуге (451).

Од укупно 371 незапослене особе са високом стручном спремом, 208 је аплицирало за обуку из административних послова, 69 за обуку из козметичких услуга, а 11 за обуку за ЦНЦ оператера.

У овој години, најтраженије обуке биле су козметички третмани (511), административни послови (312) и страни језици (70).

Када је о Високој стручној спреми ријеч од 316 апликаната 115 је аплицирало на обуку административни послови.

- Не можемо са сигурношћу прецизирати да су све са низом стручном спремом од њихове, јер се евидентира према ономе што доставе незапослене особе – појашњавају у Заводу.

Са ВСС 77 их је аплицирало за обуке козметичких услуга.