Прослава крсне славе прилика је да домаћини дочекају и што боље угосте рођаке и пријатеље, па се свака породица труди да овај дан обиљежи најраскошније што може.

Ттренутно смо у периоду године у којем има највише слава, а оне које светкује највећи број људи, тек нам предстоје.

Мада, многи слављеници већ сада праве спискове потребних намирница, како би бар стекли представу о томе колико ће им пара требати за иће и пиће, за овај дан.

Свакако, једна од значајнијих ставки на сваком славском рачуну јесте печеница, која већ сада поприлично кошта. Наиме, килограм живе ваге прасиће креће се око 8-9 КМ, а поједини узгајивачи или препродавци продају га и по 10 КМ. С обзиром на то да нам тек предстоје празници, за очекивати је да ће цијена прасића и даље ићи горе, а на којем износу ће се зауставити, знаћемо пред предстојећи Божић.

Оно што је, свакако, такође приличан издатак, а што је обичај на свакој славској трпези, јесте мезе које, углавном, подразумијева сир, пршут и кајмак.

Тако, килограм пршута у маркетима креће се од 33 до чак 50 КМ, а килограм кајмака око 25 КМ.

Килограм сира иде од 17, преко 22, па све до 33 КМ, колико коштају они најквалитетнији који се могу наћи у маркетима.

Дакле, само три килограма квалитетнијег пршута и исто толико квалитетнијег сира, коштају 250 КМ. Толико, отприлике, кошта и прасе од неких 30 килограма живе ваге.

Нису јефтини ни други сухомеснати производи, па килограм чајне иде и до 30, а килограм сувог свињског врата и до 40 КМ.

Јунетина за сарму и супу кошта око 20 КМ по килограму. Мање торте, од непуног килограма, коштају скоро 20, а оне веће иду и преко 40 КМ.

Ово су само нека од јела која су традиционално присутна на славским столовима, али је јасно да домаћини морају да збаве још доста тога, како би угостили своје госте.

Ту су разне салате, пецива, ситни колачи, ракија, друга жестока пића, пиво, сокови…

Кад се све сабере, једна слава за неких тридесетак гостију, тешко може да се опреми за мање од једне просјечне плате која износи око 1.400 КМ.