Живот најмлађег одликованог борца ВРС Споменка Гостића три деценије након његове погибије добиће своје стрип-издање, најављено је на промоцији два нова издања Удружења аутора и обожавалаца стрипа "Девета димензија" из Бањалуке.

- Сценарио је написао Никола Видачковић из Бањалуке, Предраг Иконић из Источног Сарајева ради оловку, а ја туш. Десет табли сам истуширао и то је потпуно готово. Пеђа је нацртао још десет, 44-45 табли има тај стрип. Очекујемо га можда негдје на прољеће, зависи све од мојих обавеза, пошто тренутно радим још један стрип - рекао је Здравко Кнежевић, стрип-цртач из Прњавора.

Гостић је рођен у августу 1978, живио је у Горњем Улишњаку код Маглаја, а погинуо у засеоку Јовићи 20. марта 1993. након пада гранате на војне положаје.

Споменкова мајка умрла је у прољеће 1992, а пошто их је отац раније напустио, дјечак је остао да живи с ујацима и баком, која је погинула одмах на почетку рата.

Био је радознали дјечак којег нико није могао одвојити од војних положаја.

У Добоју осим бисте у порти Храма Рођења Пресвете Богородице на Споменка подсјећа и мурал на стамбеном објекту у насељу Стари град.

- Добили смо добар сценарио. Сценарио није политички, стрип је заиста добро осмишљен, ради се баш о биографији тог дјетета које је било понукано да оде у рат и ја радим са задовољством. Мислим да ће одзив читалаца бити добар и да ће стрип наићи на пријем код младих људи. Наш неки први план је био да то буде у марту када буде годишњица, међутим нећемо стићи до тог периода. Можда ћемо у марту са оним што будемо имали изаћи горе на гробље, а онда ћемо стрип промовисати када буде готов у потпуности - рекао је Кнежевић.

Он је заједно са колегама у стрип преточио и 22 приче Бранка Ћопића, те су тако настале "Стриповијетке".

Борислав Маљеновић, стрип-цртач из Добоја, цртао је "Доживљај једног чворка", приповијетку која му је, каже, била непозната.

- Реално, није лако постићи оно што је писац хтио да каже. Књижевност или било која умјетност је таква да свако то тумачи на свој начин. Оно што је захвално код Бранка Ћопића је што је он писао углавном за дјецу и ту нема пуно мудролије. Ако то чита дијете, врло је јасно шта се ту дешава и која је порука. С друге стране, ако то чита одрасла особа, онда уочава онај слојевити дио Бранкових дјела - каже Маљеновић.

У Народној библиотеци осим "Стриповијетки" промовисано је и "Глуво доба", стрип рађен према збирци приповиједака Нинослава Митровића.

- Ради се о причама чија је тематика старословенска митологија, српска митологија и предање. Приче више жанровски вуку на хорор. 'Глуво доба' нам је важно из простог разлога што на један лијеп начин, на својствен начин промовише старословенску и српску културу и предања, враћа нас коријенима, подсјећа нас на неке старе обичаје, на неке старе ритуале - рекао је Маљеновић.

- Мени је у суштини било тешко радити на том стрипу зато што ја не волим те сцене, не волим хорор и онда сам у тренуцима када ме баш то замори радио 'Жућу рачунџију' да се опустим - признао је Здравко Кнежевић.

Зоран Пејић, предсједник Удружења аутора и обожавалаца стрипа "Девета димензија", каже да су од 2011. до данас објавили 62 наслова.

- Једини смо на простору бивше Југославије који објављујемо стрип-часопис у којем су само дјечји радови. До сада смо објавили пет бројева. И у нашем часопису 'Парабелум', који има једанаест бројева, увијек смо имали додатак 'Парабелум јуниор' који се бавио дјечјим радовима. Ми имамо око 250 чланова. Чланство је бесплатно, немамо никакве услове што се тиче старости. Не цртају баш сви, али ви, рецимо, у стрипу можете да објавите један каиш или стрип-таблу или дуже стрипове, зависи ко колико има сценарија, воље, жеље - рекао је Пејић.