Један од најбруталнијих злочина припадници такозване Армије БиХ под командом Насера Орића извршили су 6. новембра 1992. године на Глођанском брду у Зворнику, гдје су убили 126 српских цивила и бораца, а према свједочењу покојног патолога Зорана Станковића, неке жртве су пронађене без срца, а појединим су сјечени језици.

Муслимански војници на Глођанском брду убиства су извршили на свиреп и монструозна начин. Тијела деветоро тада убијених још нису пронађена.

Нису пронађена тијела Миладина Ложњаковића, Борисава Михајловића, Миладина Недића, Ратка Продановића, Богдана Радовића, Виктора и Алексе Савић, те Ђорђе Стевановића и Милоша Зеленовића, који су тада имали од 25 до 40 година.

Тог тужног новембарског дана Глођанским брдом одзвањали јауци, крици, запомагања српских мученика док су им крвници Насера Орића сјекли дијелове тијела, закивали их за дрвеће, вадили гркљане, кастрирали, живе их палили...

Међу муслиманским ратницима се посебно истицао Мухамед Чикарић, некадашњи командант 6. одреда Каменица такозване Армије БиХ.

- Срби су качени на дрво, сјечени, паљени и мучени на најбруталније начине, вађене су им очи, одсијецани дијелови тјела. Многе жртве су пронађене без главе - нагласио је предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице Бранимир Којић.

Он је истакао да је Глођанско брдо један од најупечатљивијих примјера да је убијање Срба дозвољено јер још нико није изведен пред лице правде свјесно, пише у књизи "Свједочанство о некажњеном злочину над Србима у Подрињу".

- Чека се да свједоци поумиру, да они који су починили злочин таквих размјера побјегни као Кемал Мехмедовић, као Махмуљин, као Превљак или да умру као што је умро Зулфо Турсуновић - рекао је Којић.

Он је рекао да је поразно да за те злочине још нико није процесуиран, чиме Суд БиХ чупа срце из груди породицама убијених.

Којић је истакао да овај злочин показује како би Срби Подриња прошли да није формирана Војска Републике Српске, наводећи да је очигледно да је постојао план да све до Дрине буде очишћено од Срба.

"Суд БиХ никада неће бити институција која спроводи правду док год овај и овакви злочини не буду процесуирани, док они који су чупали срце из груди Србима буду на слободи, док буду обнашали највише функције по локалним заједницама или на државном нивоу, док се Насер Орић и његови крвници буду шеткали слободни, сада као бизнисмени, а заправо би требали већ одавно да труну у затвору јер су они за нас породице ништа друго до ратни злочинци", рекао је Којић.

Он је указао да сада Суд БиХ чупа срце из груди породицама оних који су овдје положили животе само зато што су чували своја огњишта.

"То је оно што нас посебно боли, оно што је највећи проблем у овој накарадној БиХ. Ми немамо право да ћутимо о оваквим злочинима. Света наша обавеза је да обилазимо мјеста страдања, да учимо млађе генерације са ким и поред кога живимо, да стално причамо о оваквим страдањима јер вјерујем да и данас постоји план да Срба не буде на овим просторима", рекао је Којић.

На мјесту страдања, у неколико наврата постављана је спомен-плоча, али су их, након постављања, сваки пут непознати вандали разбијала, док је на постојећу испаљен један хитац.