На данашњи дан прије 18 година непознате особе су из аутоматског оружја пуцале на групу од педесетак српске дјеце на ријеци Бистрици у Гораждевцу и том приликом убиле Ивана Јововића (19) и Пантелију Дакића (12), а раниле њих четворо.
Као и претходних година, у Цркви Пресвете Богородице у Гораждевцу данас ће бити служен парастос у присуству породица страдалих српских младића, црквених великодостојника Епархије рашко-призренске и представника Српске листе.
Из Гораждевца поручују да неће престати да траже од српских и међународних власти да злочинци буду пронађени и изведени пред лице правде, јер се скривањем истине о злочину на Бистрици заокружује пројекат стварања фантомске државе Косово на српској жртви.
Родитељи страдалих дјечака годинама понављају да се зна ко су починиоци злочина, али да су они заштићени.
Они истичу да из Гораждевца у свијет мора отићи апел да одговорни из Кфора и Унмика, посебно тадашњи шефови Унмик полиције Штефан Фелер и Унмика Марти Ахтисари, морају да одговарају зато што нису испунили обећање да ће "преврнути сваки камен да пронађу злочинце и изведу их пред лице правде".
Богдан Букумирић, који је прије 18 године тешко повријеђен у нападу Албанаца на групу српске дјеце у Гораждевцу, каже да је неприхватљиво образложење међународне заједнице да је истрага овог злочина обустављена због недостатка доказа и поручио да је и прикривање злочина велики злочин.
Букумирић каже да је у нападу задобио седам прострелних рана и остао без слезине и дијела лобање и да је тужан зато што 18 година чека позив из међународне заједнице током којег ће му рећи да је неко приведен и да ће му се суди за злодјела која је урадио.
- Моје ране и ране породица погинулих то заслужују - поручио је Букумирић, који је као петнаестогодишњак преживио напад Албанаца, иако су му љекари давали самочетири одсто шанси.
Он је навео да је неколико пута писао међународној заједници тражећи одговор на питање ко је и зашто пуцао на дјецу на Бистрици, а да је 2011. године добио одговор да је истрага званично обустављена због недостатка доказа.
Букумирић истиче да га је тај одговор заболио више него ране и све тешке операције које је имао и да је невјероватно да на тако малом простору нису могли да пронађу доказе и ухапсе починиоце.
- То ми је неприхватљиво јер доказ сам ја, моје повриједе које су и након 18 година видљиве, доказ су Драгана, Ђорђе, Марко. Доказ су и Пантелија и Иван који нажалост нису живи. Доказ је и 78 чаура које су пронађене на Бистрици. И прикривање злочина је један велики злочин - рекао је Букумирић.
Директор Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Петар Петковић поручио је, на 18. годишњицу убиства двоје и рањавања четворо српске деце у Гораждевцу, да све док постоји и један Србин, како на Косову и Метохији, тако и у осталом делу Србије, злочин у Гораждевцу не смије и неће бити заборављен.
- Наставићемо да се боримо за трајну стабилизацију прилика у нашој јужној покрајини, али и међународна заједница и наше комшије Албанци треба да знају да се будућност српско-албанских односа не може градити на нерасветљеним злочинима и заташкавању истине - истакао је Петковић, а саопштила Канцеларија за КиМ.
Петковић је нагласио да су угашени млади животи симбол мучеништва и страдалништва српског народа на Косову и Метохији и непојмљиве идеологије мржње усмјерене ка читавом једном народу, али и показатељ да зло никада не мирује и да је трајан и одржив мир нешто што нам је неопходно и за шта морамо да се залажемо и изборимо.
- Злочин у Гораждевцу један је од четири највећа злочина над Србима од 1999. године и доласка међународних мисија на Косово и Метохију, поред убиства жетелаца у Старом Грацку, убиства породице Столић у Обилићу и путника аутобуса ''Ниш-експрес'', код Подујева - рекао је Петковић.
Еулексов тужилац је 25. децембра 2010. године донио скандалозну одлуку и званично обуставио истрагу у том поступку, подсјетио је Петковић и истакао да је неуспјех међународног правосуђа у расветљавању злочина над српским становништвом неизбрисива мрља на образу оних чији су основни задатак и дужност били успостављање владавине права и закона на поратном Косову и Метохији.
