Зимска краткодневница наступила је јуче у 22:36 сати, односно тренутак у коме Сунце у свом привидном кретању достиже своју најјужнију тачку.

Службено је почела зима, што значи да нас од данас чекају дужи дани и дани с више дневног свјетла.

Прошла ноћ на сјеверној Земљиној полулопти била је најдужа, а дан најкраћи.

Под тим се мисли на период од изласка до заласка сунца. Јуче је сунце изашло у 7:34, а зашло је у 16:15.

Дан је због тога трајао скоро седам сати краће него ноћ. Међутим након краткодневнице дани ће постајати све дужи тако да ће се залазак сунца до краја године помјерити на 16:20 и биће пет минута више дневног свјетла.

Шта је зимски солстициј?

Датум зимске краткодневнице, најкраћег дана у години на сјеверној полулопти, најчешће се поклапа с првим даном зиме.

Али датум зимске краткодневнице може варирати од 20. до 23. децембра.

Зимска краткодневница означава велику годишњу прекретницу, астрономски почетак зиме те прелазак у период када дани постају све дужи и свјетлији, а ноћи све краће.

Израз краткодневница или солстициј потиче од латинског солститиум, што значи “мировање сунца”. Зимски солстициј је догађај који су славили древни народи те их је ова појава избезумљивала.

Због кратког дана у многим древним културама 21. децембар се славио као дан смрти и поновног рођења божанстава која су симболизовала плодност, свјетлост и Сунце.

На јужној полулопти најдужи дан у години

Док је код нас јуче био најкраћи дан, ситуација је потпуно другачија на јужној полулопти, гдје живи само десет посто свјетске популације.

Дакле, тамо децембарски солстициј означава најдужи дан у години и почетак љета.

Сви они који станују унутар Арктичког круга током солстиција неће ни видјети Сунце јер код њих сад влада поларна ноћ, преноси „Аваз“.