На данашњи дан 1877. године рођен је Петар Кочић (1877–1916), један од најзначајнијих српских писаца, пјесника и народних трибуна.

Рођен је у селу Стричићи код Бањалуке. Основно образовање стекао је у манастиру Гомионица, гдје је његов отац, након што се замонашио, служио као игуман.

Школовање је наставио у Сарајеву, али је због свог националног опредјељења избачен из гимназије, након чега је образовање наставио у Београду. Филозофију и славистику студирао је у Бечу.

Радио је као чиновник у Сарајеву, али је и ту остао без службе због учешћа у радничком штрајку. По повратку са студија и службовања у Србији и Скопљу, дуго није могао да пронађе запослење. Због свог политичког и националног дјеловања више пута је хапшен, осуђиван и затваран у Бањалуци и Тузли.

Кочић је остао упамћен као један од најистакнутијих представника српског реализма и непоколебљиви борац против аустроугарске окупације Босне и Херцеговине. Својим књижевним и јавним дјеловањем оставио је дубок траг у српској култури и националној историји.

Није подносио окупацију и социјалну неправду и отворено се залагао за српске националне интересе.

У Бањалуци је покренуо лист "Отаџбина", који је често забрањиван. Једрим и сажетим приповиједањем и свјежим поетским језиком снажно је приказао планински завичај, живот у њему и судбину сељака, а у сатирама је бритко критиковао прилике у којима су живјели босански сељаци под аустроугарском окупацијом.

Осим "Јазавца пред судом", значајнија Кочићева дјела су "Пјесме", збирке приповиједака "Са планине и испод планине", те "Јауци са Змијања".

Значајна је још једна његова сатира – "Суданија".

Петар Кочић је, сем писања, заувијек остао повезан са српским крајишким кметом, према коме је исказивао и љубав и разумијевање.

Био је борац не само против окупатора, већ и против економског ропства.

Као знак сјећања на великана српске књижевности, у Републици Српској додјељује се годишња награда "Кочићево перо" и "Кочићева књига", а сваког августа одржава се културна манифестација "Кочићев збор".