Фудбалери Црвене звезде савладали су Партизан са 2:0 у 166. "вјечитом" дербију, чиме је затворено 24. коло Суперглиге, али и отворена трка за шампионску титулу.
Ништа другачије није било ни у 166. међусобном дуелу - крцате трибине највећег стадиона у Србији, добро расположени играчи и навијачи оба тима и готово оптимални услови за фудбалску представу...
У 166. међусобни дуел „вјечити" ривали су ушли са различитим идејама и плановима, што се јасно видјело на почетку меча.
Звезда је покушавала да буде директнија и конкретнија, показала је јасну жељу да нападне гол противника, што је донијело енергичан почетак меча и нападе црвено-бијелих.
Партизан, са друге стране, играо је „хладније" и стрпљивије, чекајући да нападне противника када спусти гард или се мало истроши.
И управо је из такве ситуације Партизан дошао до најбоље прилике на мечу.
Рикардо Гомеш је проиграо Менига, а брзоноги нападач Партизана је изашао пред гол Звезде, али шутирао право у, добро позиционираног, Борјана.
Међутим, након те прилике Партизана, црно-бијели су посустали и поклекли у одбрани свог гола.
Неколико мањих шанси је створила Звезда, прије оне велике која је донијела промјену резултата.
Милан Родић је добио превише времена да се намјести и центрира са бока, Александар Катаи је високо скочио и шутирао главом - Поповић је зауставио његов ударац, али је лопта пала пред ноге Охију, који је без, превише потешкоћа, смјестио у мрежу.
Гол је, чини се, пореметио црно-бијеле, па је Звезда до одласка на одмор још неколико пута запријетила.
Играо се 42. минут, када је опала концентрација задњој линији Партизана и Саши Здјелару, који је покушао да избије лопту из казненог простора, али је само додао Катаију, који је објеручке прихватио поклон и закуцао лопту у мрежу.
Прилично миран дерби, зачинили су резервни играчи и стручни штабови екипа, који су се покошкали уз аут-линију у завршници првог дијела игре.
Страсти су се брзо смириле и настављен је меч, али је опет дошло до расправе и разговора прије уласка у тунел.
Завршило се, бар што се првог дијела игре тиче, пријатељским загрљајем и разговором Лоле Смиљанића и Дејана Станковића.
Другачији Партизан је изашао на терен у наставку - Станојевић је извршио три измјене.
Из игре су изашли Натхо, Милетић и Мениг, а прилику су добили Јевровић, Живковић и Марковић.
Наравно, ситуација на терену се промијенила, па су „вјечити", промјеном страна, промијенили и улоге - Партизан је одлучније нападао и играо енергичније, док је Звезда сада имала резултат, самим тим, није имала потребу да напада и да срља.
Партизан је ризиковао све више, па су напади црно-бијелих унијели немир у задњу линију Звезде.
Послије велике гужве у казненом простору Звезде, лопта је погодила у руку Ераковића.
Скочили су играчи Партизана, како на терену тако и на клупи, али судија Јовановић није мислио да је то било довољно за пенал.
Звезда је успјела у другом дијелу игре оно што је наумила - успорила је темпо максимално, сјецкала игру и приводила меч крају.
Партизан је показао жељу да дође до гола, али ништа осим тога - сви прилази голу Милана Борјана су затворени, а црно-бијели нису пронашли начин да угрозе гол противника и унесу неизвесност у завршницу.
По посљедњем звиждуку судије Јовановића, Звезда је добила потпуно отворену шампионску трку и "вјетар у леђа" за наставак сезоне побједом у "вјечитом" дербију, а Партизан је претрпио први пораз у првенству.
Партизан је први на табели Суперлиге Србије, али сада предност црно-бијелих износи свега два бода.
