Не одустајте када је најтеже; континуитет и дисциплина су кључни за успјех, каже у разговору за портал Инфо Бирач Данијел Бодирога, Зворничанин који је Медицински факултет у Новом Саду завршио са просјеком оцјена 9,88.Младић који у индексу има уписане 44 десетке, током студирања, написао је пет и био коаутор на три студентска научно-истраживачка рада из области анатомије, патолошке физиологије, хематологије и радиологије.Оно што је потребно нагласити јесте да је он током комплетног школовања био увијек један од најбољих или најбољи, те је и у основној и средњој школи био носилац „Вукове дипломе“.
Како је текло твоје образовање прије уписа факултета и када си одлучио да упишеш медицину?
– У родном граду сам завршио основну школу, а потом и средњу у СШЦ „Петар Кочић“, смјер медицински техничар. Оба степена образовања сам завршио са највећим успјехом, као носилац Вукове дипломе, а саму одлуку да ћу уписати медицину сам званично донио у трећем разреду средње школе – каже Бодирога.
Иза тебе је импресиван просјек од 9,88 и бројне награде – шта за тебе значе та признања?
– Интегрисане академске студије медицине на Медицинском факултету Универзитета у Новом Саду сам уписао 2020. године, а успјешно завршио у јулу 2026. године са просјечном оцјеном 9,88. Током ових година труд и посвећеност су ми потврђени кроз стипендије Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, стипендије за изузетно надарене студенте као и Доситејеву стипендију Фонда за младе таленте на завршној години студија. За мене су те стипендије биле велика потврда да се рад и дисциплина примјећују и вреднују – истиче Бодирога.
Који ти је био први, а који посљедњи испит на факултету?
Академски пут сам почео полагањем првог испита из Хумане генетике у јануарском року 2021. године са оцјеном 10, док сам посљедњу положио Офталмологију у јунском року 2026. године, такође са највишом оцјеном. Након успјешне одбране дипломског рада под насловом „Анализа индикација за ургентну трахеотомију“ који сам написао на Катедри за оториноларингологију, 17. јула сам званично стекао титулу доктора медицине – додаје Бодирога.
Који испити су били најтежи за полагање?
– Сви испити на нашем факултету се могу подијелити у двије цјелине – претклинику, која обухвата прве три године студија, и клинику, која се протеже кроз другу половину студија. Сваки предмет носи своју тежину и захтијева посвећеност, али поједини траже челичну дисциплину и вишемјесечни рад. Међу најзахтјевнијим бих издвојио анатомију са прве године, затим патолошку физиологију и фармакологију које представљају темељ разумијевања медицине – сматра Бодирога.
Бавио си се и научним радом током студија – гдје си све објављивао и на шта си најпоноснији?
– Као члан Научне секције сам написао пет и био коаутор на три студентска научно-истраживачка рада из области анатомије, патолошке физиологије, хематологије и радиологије. Резултате својих истраживања сам успјешно представио на факултетским и националним конгресима, а посебно бих издвојио учешће на националном конгресу на Копаонику 2022. године када сам као најмлађи учесник остварио побједу на сесији анатомије – каже Бодирога.
Шта би из овог угла поручио младим колегама и будућим студентима медицине?
– Млађим колегама бих поручио да су континуитет, дисциплина и баланс кључ трајања у медицини. На овом путу ћете се сусрести са препрекама и моментима који дјелују неправедно, али су управо жеља и визија оно што мора да вас гура напријед. Не одустајте када је најтеже – човјек тек тада спозна сопствену снагу и капацитете. Бити истрајан на овом путу значи изградити себе, како професионално, тако и лично, како бисте на крају били поносни на себе – поручује Бодирога.
Који су ти планови за даље?
– Фокус у наредном периоду ће ми бити на даљем усавршавању кроз клиничку праксу и одрађивање приправничког стажа. Дугорочно, себе видим као оствареног специјалисту који спаја свакодневни рад са пацијентима и научно-истраживачки рад. Постоје одређене гране медицине према којима гајим посебан афинитет, али ћу коначну одлуку о избору специјализације и даљем каријерном путу донијети након што кроз стаж детаљније прођем кроз различите клиничке области – каже Бодирога.