Шаварш Карапетјан је 1976. имао 23 године и био је спортска звијезда СССР-а. Како и не би, када је до тада 11 пута рушио свјетски рекорд, 17 пута био првак свијета, 13 пута европски шампион и седам пута првак СССР-а у подводном пливању.

Каријера му је била на врхунцу и ништа га није могло зауставити. Био је шампион.

Све док једног дана….

Шаварш је 16. септембра 1976. године, као и обично, џогирао дуж бране у Еревану у Јерменији. Одједном, возач тролејбуса са 52 путника изгубио је контролу и улетио у 10 метара дубоку воду.

Скок у ледену воду, право до аутобуса који је потонуо, заувијек ће му промијенити живот. Свуда око њега се подигао велики муљ, видљивост готово да није постојала. Једино што је успио уочити било је да су сва врата и прозори затворени. Вођен чудесном жељом да  спаси путнике из те смртоносне клопке, стопалима је ломио задње стакло на тролејбусу.

Успио је, зграбио је прву особу коју је могао да разазна у тој тмини, изронио и дао брату Каму Карапетјану, да је из воде положи на суво. 

Већина путника је од силине удара остала без свијести. Касније су се стручњаци сложили да нико осим Шаварша не би могао да уради оно што је он урадио.

Шаварш је провео више од 20 минута у леденој води, 30 зарона. Извукао је 30 од 92 путника, од којих је двадесет преживјело.

Док је, по ко зна који пут ускакао у воду, пролазници су видјели да је и он повријеђен. Када су га касније упитали шта је било најстрашније, Шаварш је одговорио: ”Знао сам да могу да зароним ограничен број пута и плашио сам се да ћу погријешити. Доле је било толико мрачно да ништа нисам могао да видим. Једном сам извукао сједиште умјесто путника… Могао сам да спасим још један живот. То сједиште ме још увијек прогони у сновима”.

Док је извлачио тридесету особу, Шаварш је изгубио свијест. Спашавајући туђе животе задобио је запаљење оба плућна крила и тровање крви. Љекари веома дуго нису знали да ли ће преживјети. Живот му је висио о концу, без свијести је био 46 дана.  Пробудивши се, сазнао је да је његовој спортској каријери дошао крај.

Међутим, то није цијела прича о овом невјероватном човјеку.

Девет година касније, 19. фебруару 1985. године, Шаварш се задесио у близини спортско-концертни комплекс у Еревану када је избио пожар.

Опет не оклијевајући, одмах је појурио да помогне људима у пламену и ватрогасцима.

И поново – вишеструке опекотине и дуг опоравак у болници.

Данас, Шаварш води тих и повучен живот.

Има малу радионицу за ципеле у Москви, која се зове “Други удах”.  Баш као што је он поклонио удах и спасио живот 20 људи.

Шаварш је добитник награде "Ред симбола части" СССР-а. Одликован је и медаљом "World Fair Play", а од 1978. године један астероид носи његово име.