Дом културе био је мали да прими све који су дошли да обиљеже овај важан јубилеј и послушају најбоље српске гусларе. Најстарији и они најмлађи заједно су пјевали познате српске пјесме и сјећали се славних предака.

Вршилац дужности предсједника мјесне заједнице Пребиловци Алекса Драгићевић подсјетио је на то да је давне 1924. године на мјесту садашњег Дома изграђена школа која се звала Свети краљ Милутин и која је све до великог страдања у Другом свјетском рату бројила 120 ђака.

- Жива су бачена у јаму Голубинку у Шурманцима. За вријеме Другог свјетског рата школа је запаљена, а послије тог рата никада није радила као школа. Пребиловчани су је претворили у Дом културе, а на другом мјесту је саграђена школа - испричао је Драгићевић.

Он је истакао да ће ово мјесто живјети све док се овдје окупља народ и док се чује пјесма.

До рата 1992. године ово је било мјесто окупљања Пребиловчана, а тада је поново пострадало као и цијели Пребиловци. Овај пут су Дом културе спалиле хрватске снаге у јуну 1992. године.

Објекат је био у рушевном стању до 2008. године када је Српско национално друштво Пребиловци обновило школу, а 2015. је понијела име Свети краљ Милутин.

У организацији вечери учешће је великим дијелом узело и Удружење "Гусле" из Београда које окупља младе гусларе са свих српских подручја.

Ратко Лукчевић је у име Удружења истако да њени чланови често долазе у Пребиловце и добро знају историју овога краја, иако већина њих ничим није везана за ово мјесто.

- Мотивисани смо осјећајем хришћанске дужности да не заборавимо наше предке. Призвани смо од самог Господа јер на свето мјесто не можеш доћи кад хоћеш, већ када вас Бог призове. Одлучили смо да овај изузетан јубилеј обиљежимо на изузетан начин - навео је Лукчевић.

Он је рекао да су се у Пребиловцима састали највећи гуслари данашњице и да је сваки од њих са великим осјећајем поноса дошао, сваки о свом трошку.

У програму су учествовали Срђан Авдаловић, Жељко Вукчевић, Срђан Вукаловић, Никола Кривокапић, Никола Јекнић, Максим Војводић и етнопојац Маша Војводић.

Народни гуслар Срђан Авдаловић, родом са Степена крај Гацка, а са тренутном адресом у Београду, каже да је поносан што је наступио пред великим бројем народа.

- Ово вече у мени је изазвало два осјећања. Први је понос што сам Херцеговац и што су Херцеговци опет показали да су сој српства. Други осјећај је неизмјерна туга. Никада у животу ми није било теже, а ни драже да пјевам - рекао је Авдаловић.

Он је додао да се поново вратило вријеме када су оживјеле гусле и када се враћају на пиједестал и мјесто које им припада.

- Све више омладине и дјеце воли да слуша гусле и узима их у руке и пјева. Не треба да се бринемо за будућност гусала јер ће она бити све свјетлија - оценио је Авдаловић.