Удружење грађана „Херцеговино моја ђедовино“ Источна Илиџа упутило је Министарству саобраћаја и веза Републике Српске иницијативу за асфалтирање регионалног пута Калиновик – Невесиње уз коју је приложило 10.000 потписа.

Опште је позната чињеница да су путеви у Херцеговини и саобраћајна инфраструктура најбоља слика маћехинског односа Владе РС и небриге за овај крај. Бројни апели становништва из свих дијелова Херцеговине никада нису резултовали промјеном тог односа. Једна од најлошијих је путна инфраструктура општине Калиновик која не ријетко у зимским периодима буде у потпуности одсјечена од свијета.

Тако је удружење грађана „Херцеговино моја ђедовино“ покренуло иницијативу за асфалтирање регионалног пута Калиновик-Невесиње и то неасфалтиране дионице од Улога до Кланаца, дужине 30-ак километара.

У писаној иницијативи Удружења се наводи да је у “катастрофалном стању саобраћајна инфраструктура, на подручју горње Херцеговине, а то стање је најгоре у општини Калиновик која се граничи са Трновом, Фочом, Гацком, Невесињем и Коњицом а асфалтним путем је повезана само са Трновом, док је према свим осталим сусједним општинама макадам.”

И Аустроугарска имала више слуха од Владе РС за овај крај

Иначе, стоји у допису, “регионални пут Калиновик-Невесиње, изградила је окупаторска Аустро-Угарска, давне 1910. године и у тадашње вријеме то је била најкраћа саобраћајница од Београда до мора, нажалост, након 110 година од изградње, стање на дионици од Улога до Кланаца је остало непромјењено, а ријеч је најкраћем путу не само између Калиновика и Невесиња него и комплетне горње Херцеговине и Српског Сарајева и Сарајевско – Романијске регије и даље.”

“Жалосна је чињеница, стоји у допису, да је једини устанак против окупаторске Аустро – угарске подигнут управо у Улогу 1882. године а још жалоснија да нико после Аустро-угарске ама баш ништа није урадило по питању инфраструктуре у овом мјесту што је и главни разлог расељавања становништва из овог краја и крајње је вријеме да се ријеши овај вишедеценијски проблем.”

Питамо се због чега оно што је крваво одбрањено у свим ратовима напуштамо у миру? – стоји на крају ове писане иницијативе.