Уставни суд БиХ три пута је својим одлукама потврдио да је пољопривредно земљиште, као добро од општег интереса, власништво Републике Српске, пише "Глас Српске".

У тим одлукама Уставни суд БиХ је навео да је пољопривредно земљиште које је у земљишнокњижним евиденцијама и другим јавним регистрима уписано као државно власништво стварно и фактичко власништво Републике Српске.

Лист наводи да је Уставни суд БиХ одбацио три апелације прњаворског предузећа "Ратар", чији су заступници тражили накнаду за земљиште експроприсано у поступку изградње аутопута.

-У образложењима пресуда Уставни суд БиХ је децидно навео да 'апелант нема право на накнаду за експроприсане некретнине јер је ријеч о некретнинама које су стварно и фактички власништво Републике Српске са дијелом 1/1'- наведено је у одговору.

Прва је одлука од 7. марта 2017. године, друга од 19. априла исте године, а трећа од 10. априла 2018. године и у све три је одбачен захтјев "Ратара" за накнаду за експроприсано земљиште, уз образложење да је ријеч о пољопривредном земљишту које је користио ООУР "Ратар", односно ОДПП "Ратар" Прњавор, као некадашње друштвено, односно државно предузеће, а на којем апелант нема никаква права.

-Будући да наведено пољопривредно земљиште, као добро од општег интереса, није било предмет приватизације, те да је власништво Републике Српске која га фактички користи и управља њиме, апелант нема право на накнаду- наводи се у све три одлуке Уставног суда БиХ којима су апелације "Ратара" одбачене као неосноване.

Бањалучки адвокат Љиљана Стајић, која је заступала "Ратара" у сва три предмета, није жељела да коментарише и доводи у везу ове апелације с посљедњом одлуком Уставног суда БиХ којом је проглашен неуставним члан 53 Закона о пољопривредном земљишту Републике Српске, уз образложење да је ријеч о искључивој надлежности БиХ у регулисању питања државне имовине.

-Искористила сам сва правна средства и све три апелације 'Ратара' су одбијене, али разумјећете да није пристојно, нити професионално да коментаришем апелацију која још није званично објављена-навела је Стајићева.

На недосљедност и политикантски приступ Уставног суда БиХ први су указали из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске, наводећи да је Уставни суд БиХ из чисто политичких разлога донио одлуку којом је прогласио неуставним члан 53 Закона о пољопривредном земљишту Српске.

Уз напомену да још нису примили одлуку Уставног суда БиХ, те да ће коначан став изнијети тек када је добију, из Министарства је саопштено да је Уставни суд БиХ одлукама у три предмета потврдио да пољопривредно земљиште, као добро од општег интереса, није било предмет приватизације и да је власништво Српске.