Јела Аћимовић, епидемиолог у Институту за јавно здравство РС, упозорава да корона вирус није изгубио на јачини, те да чак постоје индиције да се сада преноси брже него што је то био случај у марту или априлу.

Наглашава да ово није потврђено, али да су такве импресије са терена.

– Инфектолози нам пријављују да имају утисак да се вирус сада лакше преноси, него што је то било у првим фазама епидемије. Тада су заражени пријављивали да су провели нешто дужи период са особом од које су се заразили, а сада чешће пријављују да је буквално довољно тек неколико минута у ближем контакту и без маске, па да се вирус пренесе – објашњава Аћимовићева у интервјуу за Српскаинфо.

Гдје се вирус најбрже шири?

Постоје три врсте окружења на којима се вирус најлакше шири: мјеста гдје је много људи, мјеста гдје људи нису на адекватној дистанци и затворени простори који се слабо провјетравају. Ризик се још више повећава ако имамо комбинацију ових фактора. Током јуна и јула, пријављени су кластери инфекције широм РС, настали на разним окупљањима већег броја људи, попут свадби, сахрана, разних прослава и фешти, на излетима.

Какав је интентитет преноса заразе у таквим ситуацијама?

Један заражени најчешће пренесе инфекцију у породици или на радном мјесту, и у просјеку зарази двије до пет особа. Међутим, након већих скупова, имамо пријављених и по 20 новооболелих које је заразила једна особа. Разлог пораста броја заражених свакако је и непоштовање препоруке за ношење маски, те неодржавање физичке дистанце.

Шта собом носи повећање броја обољелих?

Што је већи укупан број обољелих, већи је и број оних са тежим клиничким сликама који морају бити хоспитализовани. Повећава се и шанса да вирус допре до старијих особа и хроничних болесника, посебно у болницама, старачким домовима. То, као што смо видјели у досадашњем току пандемије, води до бројних фаталних исхода.

У протеклих пар дана број заражених је почео да пада. Који је разлог?

То су ситуације када на дан или два имамо мањи број потврђених случајева, што је више везано за темпо узимања узорака и рада ПЦР лабораторија у РС, него за интензитет ширења вируса. У овом моменту, то не представљају значајан показатељ.

Прошле седмице биљежили смо и више од стотину заражених на дневном нивоу?!

У другој половини маја дошло је до значајног пада броја обољелих, али смо свједоци да се од тада велики број људи опустио. Од 1. јуна имамо константан пораст броја заражених.

У чему се огледа то опуштање?

У непоштивању препоручених превентивних мјера, првенствено избјегавања окупљања, а затим и ношења маске, поштовања физичке дистанце, редовног и темељног прања руку, дезинфекције површина. Ако наставимо са таквом праксом, ситуација ће се дефинитивно погоршавати.

Шта би, онда, могло да буде најкритичније?

Ова болест дефинитивно није једна од најтежих, али епидемија корона вируса толико оптерећује здравствени систем, да може да се деси да нема капацитет за збрињавање пацијената. Не смијемо да заборавимо да и сада велики број људи, чак и оних који немају хроничне болести и припадају млађој и средњој животној доби,  долази са упалама плућа и другим тежим формамам болести, па морају бити збринути у болницама.

Да ли је један од разлога опуштања и то што смо здраво за готово примили причу да је вирус мање заразан?

Врло је могуће да је и то утицало на понашање људи. С друге стране, ово стање прилично дуго траје, а људи су се надали да ће све завршити за мјесец-два и да ће са завршетком зиме и епидемија бити завршена.

Надали смо се да ће топлије вријеме сузбити епидемију?!

По аналогији на друге респираторне вирусе, било је очекивања да ће се и Sars-CoV-2 много мање ширити када температура порасте. Међутим, и прије овог посљедњег пораста броја заражених, имали смо информације из земаља у којима је, и поред температура од чак 50 степени, било много новообољелих. Због тога смо знали да не можемо толико рачунати на помоћ топлог времена.

Ипак, и даље је актуелна прича да је корона вирус ослабио?!

Немамо ниједан доказ да је тако. Тачно је да имамо један већи проценат оних који сада имају блажу клиничку слику. Али, томе доприноси и то што више оболијевају млађи људи. Они се више крећу и друже, те више излажу вирусу. Међутим, имамо и млађих људи са тежом клиничком сликом, а, нажалост, код неких је инфекција завршила фатално.

У којој мјери су млади опасни по старије и људе који су болесни?

Проблем је што млади који се заразе, вирус, не знајући, веома лако могу да пренесу неком старијем, на примјер у породици или на радном мјесту, ко ће инфекцију поднијети много теже. Највећи ризик је преношење инфекције људима у здравственим установама и домовима за старије, у којима је осјетљива популацији, што може да доведе до великих посљедица.

Које карактеристеке овог вируса посебно могу да нас збуне?

Управо комбинација особина вируса да се врло лако преноси, да га преносе и особе које немају симптоме, као и обољели два до три дана прије појаве симптома. У том периоду, позитивни на корона вирус иду на посао, друже се и у прилици су да заразе велики број људи. Код највећег процента обољелих инфекција пролази непримијећено или са благим симптомима, али и врло значајан проценат обољелих има јако тешке форме болести.

Да ли расте и број оних који уопште не знају како су се и од кога заразили?

Ако сте добили вирус од особе која није имала симптоме, тешко можете знати ко вас је заразио, уколико вас та особа не обавијести када сазна да је позитивна на вирус. Епидемиолози имају јако тежак посао да препознају све контакте обољелих, како би их на вријеме изоловали и спријечили да, уколико су већ заражени, даље преносе инфекцију својим контактима. Чињеница је да имамо повећан број људи који имају симптоме респираторне болести, али не знају од кога су се заразили. То значи да је ширење у заједници интензивније, јер не можемо да препознамо извор за сваког зараженог.

Дешава се и да се обољели осјећају прилично добро, али да њихова клиничка слика, у ствари, уопште није безазлена.

Врло често чујемо да се особе обољеле од ЦОВИД-19 не осјећају претјерано лоше, али да, када се уради снимак плућа, налаз уопште не буде добар. Дешава се да се болест, од благог тока, у једном дану рапидно погорша. Зато на све начине покушавамо да утичемо на сваког појединца да схвати да искључиво он бира своје понашање од којег,  често, зависе и посљедице.

На примјер?

Како год бирамо да пређемо улицу кад је сигурно, и у случају короне морамо да бирамо сигуран начин понашања. Првенствено, треба да  избјегавамо окупљања. Свако окупљање, поготово у затвореном простору гдје се не може испоштовати физичка дистанца, гдје се гласно прича и пјева, ситуације су у којима се вирус најлакше преноси.

Шта је са колективним имунитетом?

Велики проблем је што не можемо рачунати на колективни имунитет. Наиме, нема доказа да људи који преболе корону имају имунитет који их штити, односно, да више не могу да оболе. Кад би то било сигурно, онда би било могуће да се епидемија временом сама угаси. Такође, серолошке студије показују да је још јако мали проценат популације захваћен инфекцијом. Дакле, у овом моменту не можемо да рачунамо на колективни имунитет.

На што, онда, можемо да рачунамо?

Док год не добијемо вакцину која ће створити имунитет или лијек који ће бити ефикасан, наша борба са вирусом се заснива на превентивним мерама. И само на то можемо да рачунамо. Дакле, што мање окупљања, што краћи боравак у затвореном простору гдје је више људи, држање дистанце од других људи, ношење маске, прање руку и дезинфекција.

Шта се промијенило од марта кад је ријеч о дистрибуцији заражених по општинама?

У марту и априлу већина обољелих је била концентрисана у Бањалуци. Сад имамо повећан број заражених на нивоу РС, али су они распоређени по општинама, а то је боље него када је већина обољелих концентрисана на једном мјесту. Међутим, свакодневно морамо спроводити превентивне мјере, да бисмо могли наставити да живимо, а без потребе да се затварамо као раније.

У којем правцу би ишло евентуелно пооштравање мјера?

Мјере које се препоручују или су обавезне, треба да буду прилагођене свакој локалној заједници и конкретној ситуацији на датој територији. Свака општина, у тренутку пораста броја заражених, треба да појача мјере на својој територији, с циљем спречавања или ограничавања ширења заразе.

И даље смо у првом таласу

Кад ће Српска изаћи из првог таласа епидемије? 

Ово је нови, трећи пик првог таласа. Стално смо у том првом таласу, јер  нисмо имали период од двије дужине максималне инкубације или 28 дана без позитивних случајева. Кад би се то десило, онда бисмо завршили са првим таласом епидемије.

Како бисте оцијенили овај пик?

По броју обољелих, он је превазишао претходна два. Срећа је што број обољелих у овом моменту не прати и број смртних случајева. Највише преминулих смо имали крајем априла и почетком маја, јер се тада вирус највише ширио међу хронично обољелима и старијима, који су најосјетљивија популација. Међутим, да бисмо спријечили поновни пораст броја умрлих, морамо ограничити ширење вируса и даљи пораст броја новообољелих.