Пуномоћник Синода Српске православне цркве (СПЦ) и Патријаршије адвокат Миња Николић сматра да су аргументи предсједника Црне Горе Мила Ђукановића поводом доношења Закона о слободи вјероисповијести, спорног за СПЦ, несагласне са самим Законом, а упозорава и на несагласност Закона са Уставом Црне Горе.

Поводом навода Ђукановића да неће бити отимана имовина СПЦ у Црној Гори, као и да ће верници моћи да користе црквене објекте, адвокат СПЦ каже да су законске одредбе “много далеко од његових ријечи”.

– Спорне одредбе чланова 62-64. говоре да ће имовина која нема власника, а користе је цркве и вјерске заједнице постати држзавна својина, односно да представљају државну својину. Такође кажу да ће за имовину која ће бити подржављена, накнадно бити утврђено ко ће је даље користити – да ли ће остати у државној својини или ће се отуђити – указује Николић.

Повором навода Ђукановића, да је до бесправног отуђивања имовине дошло у периоду између 1986. и 2000. године, када Црна Гора покусавала да установи свој катастар и позивала субјекте да региструју својинска права, адвокат подсјећа да се и делегација Црне Горе раније пред Венецијалнком комисијом позивала на исте аргументе, али она њих није уопште хтјела да разматра.

– Венецијанкса комисија је рекла, а то бих и ја рекао, да тема овог Закона не би требало да буде тај аспект. Постоје одредбе других прописа који се баве прије свега уписом права својине – то је Закон о државном премјеру и катастру непокретности у Црној Гори, а постоје и други начини, како се у сваком конкретном случају може оспоравати и побијати нечији упис права своје – наводи адвокат.

Он је мишљења да се не може једним законом оспоравати конкретан упис права својине, јер је то прије свега у супротности са законом који уређује ту материју – Закон о државном премјеру и катастру непокретности у Црној Гори.

– Такође је у супротности са правним поретком и није прописано никаквим међудржавним уговором, нити Уставом Црне Гоне нити било којим другим прописом у тој држави – упозорио је Николић.

Сматра и да се без одлуке суда никако не може утврдити чија је имовина и да ли је стечена на законит начин.

За то је, како је навео, потребан одговарајући поступак са правом учешћа и једне и друге стране, а Законом није предвиђено учесће друге стране – Српске православне цркве (СПЦ).

Николић је критиковао Црну Гору што није прописала одговарајући поступак којим би се утврђивало да ли је имовина СПЦ у државној својини или не, већ је без икаквог уцешћа цркава и верских заједница Законом прописала да се врши подржављање имовине СПЦ – односно утврђује се да је државна својина.

Сматра да држава Црна Гора није могла бити, а није ни сада власник, црквене имовине, јер је одредбама црногорског Устава изричито прописано да су цркве и вјерске заједнице одвојене од државе.

Због тога је спорно и како је, предлагач овог Закона замишљао да треба успоставити такву ситуацију – која није у складу са Уставом Црне Горе.

Осврћући се на наводе да је циљ доношења доношење овог Закона – да се држави врати имовина која јој је узурпирана, адвокат напомиње да није историчар, али и да се не слаже са Ђукановићевим тумачењем Устава Књажениве Црне Горе.

– Нисам примјетио да у Уставу Књажениве Црне Горе било било гдје стоји одредба према којој је државна имовина – имовина коју корисити СПЦ – навео је Николић.

Он је напоменуо да у том Уставу стоје само одредбе према којима је религија државна, а с обзиром да нема изричитих одредби о томе, значи да није у питању имовина у државној својини.

Поред тога, како је навео, чак и да је то тачно, важно је на који начин је та имовина ушла у имовински корупус права СПЦ – да ли је одлуком држних органа или црквених власти.

Сматра да се ради о одлукама црквених власти и подсјећа да је одлуком регента Александра то само потврђено – уједињење у јединствену аутокефалну СПЦ.

Те одлуке је, како је навео, требало историјски добро одмјерити, али је проблем наступио још прије усвајања Закона.

– Све информације и чињенице требало дати у расправу између цркава и вјерских заједница. То, експлицитно, уопште није било предмет рашправе, јер је она изостала, посебно у односу на СПЦ – навео је адвокат.