Кад се Пенина Мориаси, лијепа Африканка из Кеније, први пут појавила у малој варошици Рудо на југоистоку Републике Српске, била је то права сензација. А када се у љето 2019. удала за овдашњег момка Новака Јаковљевића, била је то - суперсензација.
У међувремену се догодила љубав, која дословно руши све границе. И која и данас цвјета као првог дана.
Пенина је, дакле, већ двије године госпођа Јаковљевић: руђанска, српска и босанска снајка. И у тој се улози одлично сналази.
– Овдје лијепо, супер, најс, само што је љети вруће, а зими хладно – сриче симпатична Пенина, уз помоћ свог драгог, који јој у новој домовини, између осталог, служи и као преводилац.
Први сусрет
Признаје да није савладала српски, да га говори „само мало“. Без грешке изговара оно што јој је најбитније. Рецимо, „мој муж, моја љубав“ или „ја сам срећна жена“. А зна и најважније ставке традиционалног менија: „пита, кајмак, сарма“.
А све је почело, такорећи, без ријечи. Када је Пенина први пут дошла у Рудо, да посјети пријатеље с којима је радила у Дубаију, одмах је запазила симпатичног насмијаног физиотерапеута Новака. Али, Новак није знао енглески. А ни она српски.
Како су се споразумијевали само они знају. Тек, постали су пар. Забављање на два континента потрајало је неколико мјесеци. Пенина је пет пута долазила у Рудо, а и Новак се запутио Најроби, кенијску пријестолницу и Пенинин родни град.
Остао је тамо пуних мјесец дана. Ишао је на сафари, обилазио знаменитости и, наравно, посјетио породицу своје драге. Јер, ствар је постала озбиљна. Свадба је већ била на видику.
– Ни у Кенији нису уобичајени парови попут нас двоје. Чак и у Најробију, космополитском граду од око шест милиона становника, којим шпартају туристи из цијелог свијета, ријетко ћете видјети црну жену са бијелим мушкарцем – каже Новак.
Свадба
А тек брак у овој комбинацији! Добро, има тога у Њујорку, Паризу или Берлину, чак и у Београду. Али Рудо је ипак мало мјесто, од једва хиљаду становника, скрајнуто на тромеђи БиХ, Србије и Црне Горе.
– Од првог дана смо навијали за Пенину и Новака и њихову љубав. Али, нисмо били сигурни да ће се заиста узети. Хвала Богу, љубав је побиједила – каже заједничка пријатељица младог пара.
Када се Новак вратио из Најробија, из тазбине, свечано је објавио: свадба је за десет дана!
Његов кум Младен Јаковљевић признаје да до посљедњег тренутка није вјеровао да ће се Новак стварно оженити. Али, кад је, заједно са „еурокрем“ младенцима, стао пред матичара, све је било кристално јасно.
Још се по Рудом препричава како је тог августовског дана 2019. млада, одјевена у сњежно бијелу вјенчаницу са златним везом на шлепу, била чаробна. Љепша него Наоми Кембел у најбољим данима!
– Показаћемо нас двоје шта може права љубав. Пружићемо позитиван примјер: да је суживот могућ, чак и између различитих раса, а камоли кад су у питању људи различите нације или вјере, који имају заједничку историју и говоре исти језик – рекао је, свечано, Новак, након што је изговорио судбоносно “да”.
Фото: Приватна архива
Планови
И још је додао да му је Пенина чврсто обећала да ће научити српски. То је, рече, био његов „услов“ кад ју је запросио.
А Пенина је рекла како ће Новак и она покренути сопствени бизнис.
Од тих племенитих обећања, бар за сада, нема ништа. Јаковљевићи нису постали предузетници.
Новак, као и прије женидбе, ради у Фонду здравственог осигурања у сусједној општини Ново Горажде. Кућни буџет попуњава радећи као физиотерапеут са својим пацијентима и помажући брату у породичној аутопраоници.
А Пенина, некадашња стјуардеса у „Кенија ервејзу“, која је уз то радила и у луксузним хотелима у Уједињеним Арапским Емиратима, данас је – незапослена домаћица.
Радо би се запослила, али у Рудом нема посла ни за кога, па ни за њу. Истина, зна она енглески, то јој је матерњи језик, али шта вриједи кад никако не успијева да се избори са српским!
– Тај план, да она научи српски, завршио је тако што сам ја проговорио енглески – каже уз осмијех Новак.
Не каже наш народ узалуд: одатле си одакле ти је жена!
Храна
Иако се са суграђанима споразумијева углавном рукама и осмијехом, Пенина каже да је срећна у Рудом.
– Живим са својим мужем, у нашој кући. Имамо малу фарму на обали Лима и, хвала богу, обоје смо добро и здраво. Још увијек ми је изазов спремити све што треба за славу, али трудим се – каже Пенина.
Од дана када је први пут крочила у Рудо очарали су је, овим редом: људи, ћевапи, кајмак и ракија. Воли и киселе паприке и научила је да их спреми за зимницу. И питу зна да направи. И уштипке. И да нареже „укосо“ мезу за друштво. Добро, сарму још није сасвим савладала, али и то ће научити.
Она и њен драги су одавно одлучили да ће савладати не само расне, обичајне и етничке, него и гастрономске разлике.
– Овдје је потпуно другачија не само храна, него и начин живота. Али мени то није проблем. Напротив, различитост култура је прекрасна ствар – каже Пенина.
Увјерила се, каже, за ове двије године брака, да су људи у Рудом не само толерантни, него и срдачни, и да је БиХ много боља земља него што се о њој у свијету мисли и прича.
– Гдје год се појавим људи ме дочекају са осмијехом и труде се да ми помогну – каже Пенина.
Фото: Приватна архива
Спајање породица
И у новој породици је дочекана раширених руку. Њен дјевер, Новаков брат Огњен, каже да бољу снајку није могао пожељети.
– Она је насмијана, вриједна, са радошћу дочекује госте у нашој кући. Ништа јој није тешко. Једном ријечју, благо од жене. Мој је брат стварно имао среће – каже Огњен.
Мада живот младог брачног пара у Рудом изгледа идилично, било је, признају, и тешких тренутака.
Чим су се узели ушли су у процедуру спајања породица, како би Пенина добила држављанство БиХ. Младенка је отишла у Кенију, да узме документе, а како у БиХ нема кенијске амбасаде, а ни у Најробију босанске, кренула је у Каиро, да заврши „папирологију“.
А онда је избила корона пандемија и Пенина се „заглавила“ у Дубаију. Данима није могла никуд.
– Ако можете, поручите политичарима и дипломатима да отворе амбасаде наше двије земље у Сарајеву и Најробију. Многи моји сународници би, вјерујем, дошли овдје, али немају гдје да изваде визу. Ето, и моји рођаци желе да дођу, да виде снијег – каже Пенина.
Да постоји та амбасада, која не постоји, Јаковљевићима би било много лакше да заврше процес спајања породице, јер им се још један члан породице још није придружио. То је Пенинина кћеркица Ливиа (8), која је остала у Кенији с баком и дједом. Дјевојчица би жељела да дође код мајке и Новак би желио да Ливиа живи с њима, али дуг је пут да ту жељу остваре.
Успјеће они, до сада им се ништа није отело.
Фото: Приватна архива
Радна акција и часови зумбе
Њена пријатељица Јована Остојић, млада професорка књижевности из Рудог, открива како се Пенина на све начине труди да буде дио заједнице у којој данас живи.
– Кад смо правили дјечје игралиште, она се међу првима укључила у акцију и помогла нам да рашчистимо терен. Неколико мјесеци је у Рудом држала часове зумбе, али је од тога одустала, јер није било довољно дјевојака заинтересованих за ову урбану занимацију – каже Јована.
Пенину је, каже, упознала када је Новак долазио да, као физиотерапует, вјежба с њеним татом, пензионисаним професором историје Предрагом Остојићем.
– И она је долазила с Новаком и била је срећна што коначно може с неким разговарати на енглеском, пошто је због језичке баријере прилично усамљена. Али, труди се. Рецимо, кад год дође код нас, мојој се мами обрати ријечима: „А како је данас мајка“ – прича Јована.