Mилоје Васић - родоначелник модерне српске археологије

04.11.2025. 08:29
0
ИЗВОР: srna.rs

Српски археолог Милоје Васић /1869-1956/, један од оснивача археологије у Србији, професор Универзитета у Београду и члан Српске академије наука и уметности, умро је на данашњи дан 1956. године.

Његово животно дјело је откопавање преисторијског насеља Винча. На основу тога поставио је тезу да подунавска култура потиче из Средоземља /егејска култура/ и предње Азије, а не из нордијских земаља.

Објавио је више од 100 научних радова, међу којима су и дјела: “Преисторијска Винча”, “Архитектура и скулптура у Далмацији”, “Жича и Лазарица”, те “Јонска колонија Винча”.

Археолошка истраживања у Винчи започео је 1908. године.

Нека своја археолошка истраживања је радио уз спонзорства Руског царског археолошког института у Цариграду и Енглеза сер Чарлса Хајда.

Од 1932. до 1936. године објавио је резултате својих обимних истраживања у монографији “Преисторијска Винча” у четири тома.

Објавио је више од 200 научних радова и сматра се оцем модерне српске археологије.

Милоје Васић важи за једног најистакнутијих српских представника хуманистичких наука.

Васић је уписан међу 100 најзнаменитијих Срба у истоименој књизи из 1993. године.

Дана 20. априла 2007. године у Великом Градишту, родном мјесту познатог професора, испред зграде гимназије постављена је спомен-биста Милоја Васића.

Коментари 0
Повезане вијести
Годишњица смрти деде Ђорђа – чувара вјечног дома више од 7.000 српских ратника Годишњица смрти деде Ђорђа – чувара вјечног дома више од 7.000 српских ратника
Франц Кафка: Годишњица смрти књижевног великана Франц Кафка: Годишњица смрти књижевног великана
Годишњица смрти војводе Радомира Путника Годишњица смрти војводе Радомира Путника
Најчитаније
  • Пале: Вечерас хуманитарна свирка за Марка Павловића
    14h 32m
    6
  • Од смрти легендарног српског јунака Хајдук Вељка прошло је 213 година: Главу дао, али Крајину није
    5h 3m
    6
  • „Sport Vision” у Источном Сарајеву запошљава
    13h 36m
    0
  • Заборављени коријени: Храм српских просветитеља и учитеља (Олово)
    3h 33m
    11
  • ,,Глас Црногорца“ 1888: Јадран је опет србинско море, с њега ће доћи за српство спас
    7h 48m
    0