Српски археолог Милоје Васић /1869-1956/, један од оснивача археологије у Србији, професор Универзитета у Београду и члан Српске академије наука и уметности, умро је на данашњи дан 1956. године.
Његово животно дјело је откопавање преисторијског насеља Винча. На основу тога поставио је тезу да подунавска култура потиче из Средоземља /егејска култура/ и предње Азије, а не из нордијских земаља.
Објавио је више од 100 научних радова, међу којима су и дјела: “Преисторијска Винча”, “Архитектура и скулптура у Далмацији”, “Жича и Лазарица”, те “Јонска колонија Винча”.
Археолошка истраживања у Винчи започео је 1908. године.
Нека своја археолошка истраживања је радио уз спонзорства Руског царског археолошког института у Цариграду и Енглеза сер Чарлса Хајда.
Од 1932. до 1936. године објавио је резултате својих обимних истраживања у монографији “Преисторијска Винча” у четири тома.
Објавио је више од 200 научних радова и сматра се оцем модерне српске археологије.
Милоје Васић важи за једног најистакнутијих српских представника хуманистичких наука.
Васић је уписан међу 100 најзнаменитијих Срба у истоименој књизи из 1993. године.
Дана 20. априла 2007. године у Великом Градишту, родном мјесту познатог професора, испред зграде гимназије постављена је спомен-биста Милоја Васића.
