Вишегодишњи застој у усклађивању прописа о безбједности хране у БиХ са стандардима Европске уније озбиљно угрожава здравље потрошача и наноси штету домаћој привреди, упозоравају из Агенције за безбједност хране БиХ.
Према њиховим наводима, најновији европски стандарди који се односе на максимално дозвољене количине пестицида, адитива и контаминаната нису уграђени у домаће законодавство, иако је Европска унија у међувремену усвојила бројне измјене с циљем јачања заштите здравља људи.
- У посљедње четири године дошло је до озбиљног застоја у усклађивању прописа, због чега грађани БиХ немају исти ниво заштите као потрошачи у Европској унији - истичу у Агенцији.
Правилник
Како наводе, правилник о максималним новоима остатака пестицида у БиХ посљедњи пут је усклађен 2021. године, док су прописи о прехрамбеним адитивима остали непромијењени од 2020. године.
За то вријеме, ЕУ је прецизно дефинисала нове лимите за остатке пестицида, као и највеће дозвољене количине контаминаната попут микотоксина, тешких метала, диоксина и полицикличних ароматских угљиководика.
Посебно упозоравају на кумулативно дјеловање пестицида и ризик од адитива који су у међувремену забрањени у ЕУ.
- Дуготрајан унос прекомјерних количина остатака пестицида може изазвати озбиљна оштећења здравља, а додатни проблем је присуство супстанци које су у Европској унији већ проглашене небезбједним - наглашавају у Агенцији.
Као примјер наводе адитив титанијум-диоксид (Е171), који је од 2022. године забрањен у ЕУ након што је Европска агенција за сигурност хране утврдила да може бити генотоксичан, а раније се користио у бројним слаткишима и производима намијењеним дјеци.
Економске посљедице
Неусклађени прописи, осим по здравље грађана, имају и директне економске посљедице. Забиљежени су случајеви враћања пошиљки хране са граница Европске уније због присуства акриламида, који у БиХ није регулисан, као и одбијања пошиљки на граници БиХ које су биле усклађене са прописима ЕУ, али не и са застарјелим домаћим правилима.
- Прописи о храни су темељ заштите потрошача, јавног здравља и несметане трговине. Њихова неусклађеност директно погађа и произвођаче и увознике - поручују из Агенције, додајући да су се због овакве ситуације обраћала и дипломатска представништва појединих земаља.
Иако, како наводе, тренутно не постоји пуна подршка свих надлежних ентитетских институција, у Агенцији истичу да континуирано прате измјене законодавства ЕУ и припремају нацрте прописа.
- Чим се стекну услови, ти прописи ће бити упућени у процедуру усвајања, јер здравље грађана и интереси привреде морају бити изнад политичких и партикуларних интереса - наглашавају у Агенцији, подсјећајући да је усклађивање законодавства и једна од обавеза БиХ на путу ка чланству у Европској унији.