Без логистике, спонзора и велике подршке, само са лоптом у руци и руксаком на леђима млади Бањалучанин Алекса Кресојевић пјешице креће у суботу ујутро са Трга Крајине на пут дуг више од 330 километара, дриблајући све до Београда.

Алекса и овај пут има исти циљ као и прошле године, да помогне суграђанину Сергеју Ступару, младићу који је након тешке саобраћајне несреће остао непокретан. Кресојевић је лани 24 часа непрестано шутирао на кош, прикупивши 6.000 марака за Сергејево лијечење.

Сада иде корак даље, дриблаће до 50 километара дневно, пролазећи кроз Прњавор, Дервенту, Модричу, Брчко, Бијељину, па у Србију преко Павловића моста настављајући пут ка Београду. План је да овај пут пређе за седам дана.

Преноћиште ће имати код пријатеља и добрих људи који су му понудили стан на дан, јер нема финансијску подршку.

- Спреман сам и физички и психички. На леђима ћу носити руксак тежак 20 килограма. Знам да неће бити лако, али знам зашто то радим. Мало сам разочаран што су они који би могли помоћи остали равнодушни или су чак одбили моју молбу за помоћ. С друге стране, Свјетлана Беднаш, мајка која се лавовски бори да свом сину обезбиједи лијечење и којој је значајна свака марка, одлучила је да помогне. То ми даје снагу - рекао је Алекса за "Глас Српске".

Сергејеву борбу прати од почетка и када је видио да му је неопходна помоћ у лијечењу, знао је да мора нешто учинити како би покренуо хуманост у људима. Међутим, осим хуманитарне мисије, његов подухват носи снажну симболику. На мајици коју ће носити исписан је хуманитарни број за донације за Сергеја, али и питање: "Јабланица?", као подсјетник на трагедије о којима се ћути. На леђима ће носити број 16 и натпис "Нови Сад" у знак сјећања на жртве које су недавно страдале испод надстрешнице у том граду.

- То су жртве које не смију пасти у заборав. Желим да одам почаст њима и покажем солидарност са студентима који протестују. Моја порука је да се људи не дијеле по вјери и националности. Људи се дијеле на добре и лоше - поручио је Кресојевић.

За овај подвиг се припремао више од мјесец дана. Прво је свакодневно ишао на Бањ брдо, затим пјешачио до Лакташа и прелазио руте дуге по 20, да би на крају прелазио и 60 километара.

- Ни у једном тренутку нисам помислио да нећу успјети. Не бојим се умора, нити кише. Први пут кад сам 24 сата шутирао лопту у кош, пратила ме је киша, али жеља да помогнем Сергеју је била јача од свега - каже овај млади хуманитарац.

Његова порука је једноставна, али дубока.

- Не морате дриблати до Београда. Довољно је да пошаљете поруку и помогнете колико можете. Нечије мало некоме значи све - казао је Алекса Кресојевић.

Хуманитарни број за донације за Сергеја је исписан на његовој мајици, а свака донација, ма колико скромна, буди наду.

Фото: glassrpske.com

За Алексу не постоји немогуће

Алекса је момак за којег не постоји ријеч немогуће. Ријечи су ово мајке Сергеја Ступара, Свјетлане Бендаш, којима је описала Алексу Кресојевића.

- Желим овако јавно и да кажем како ниједна од фирми којима се Алекса обратио за спонзорство читавог подухвата (обезбјеђење преноћишта на путу, рентакар који је требало да га прати и се побрине да све тече по плану, набавка потребне опреме за пут и остало) није хтјела да га подржи и да му помогне те да комплетну организацију акције Алекса финансира из свог џепа и уз помоћ фамилије и пријатеља! Толико о томе - рекла је Свјетлана.

Она је додала да ово што ће Алекса урадити до сада нико није ни покушао.

- Молим вас да га подржимо, да га пратимо на његовом путу и да купујемо његове километре, јер овај момак је невјероватан - навела је Беднашева.