Антиратна драма "Линија" која се снима на подручју Сарајевској-романијске регије велика је прича о човјекољубљу, изјавио је Срни глумац Александар Лазић, главни протагониста овог филма о херојском дјелу ратног хирурга доктора Миодрага Лазића.

- Оно што недостаје филмовима који описују балканске догађаје, генерално и историјски, поготово у последњих 30 година, јесу те херојске приче које говоре о најбољим људским и хуманим примерима. Људска жртва и љубав према домовини, према човеку, једном речју, човекољубивост, централна су тема овог филма - наглашава Лазић.

Он наводи да је доктор Лазић свој живот положио на олтар човјекољубља, борбе за слободу и правду, што је веома риједак примјер жртве која се може пронаћи у савременом свијету.

Према његовим ријечима, доктор Лазић је увијек гледао да иде ка човјеку, не бирајући средства како ће помоћи и не гледајући на властиту жртву, што је централна тема овог филма.

- Снимање `Линије` на Романији било је веома емотивно за све учеснике, поготове за оне људе који су били актери егзодуса сарајевских Срба, али су управо они дали све од себе да овај филмски пројекат успе - каже Лазић.

Глумац Дјечијег позоришта Републике Српске Душко Мазалица који у филму "Линија" тумачи Шклапу каже за Срну да је ова улога за њега веома изазовна.

- Шклапо је врло интересантан лик за глумца јер својом појавом прави одређене `одушке` и промјене ритма у самом начину казивања, што је за мене као глумца веома изазовно, а у тешким сценама Шклапо отвара неке нове нивое израза - наводи Мазалица.

Он каже да је посебно интересантна Шклапина комуникација са дјецом, али и са животињама, посебно са коњем, те псом Фидом.

Сарадњу са режисером и косценаристом Драганом Елчићем, Мазалица оцјењује фантастичном јер Елчић, како каже, у филм уноси много симболике која радњу чини вишеслојном.

Према његовим ријечима, комункација статиста и глумаца била је на високом нивоу, пуна међусобног уважавања и разумијевања висине задатака који захтијева реализација овог великог филмског пројекта.

Завршне сцене "Линије" снимају се на подручју Сарајевско-романијске регије од 7. фебруара до понедјељка, 16. фебруара, а премијера филма очекује се у септембру.

Значајну улогу при снимању завршних сцена, осим великог броја статиста, имале су и чланице Кола српских сестара "Света Великомученица Текла" са Пала са предсједником Љиљаном Нешковић на челу.

Нешковићева каже за Срну да су оне радо прихватиле да буду дио овог пројекта.

- Данас смо и поносне и тужне, а у те судбоносне дане биле смо и храбре и пркосне, мада смо са сузама и тугом на снијегом завејаном Требевићу, по изузетноо хладном времену, дочекивале прогнане сарајевске Србе, окрепљујући их чајем, сендвичима, уштипцима. Многима смо даривали и вунене чарапе, капе и рукавице које смо саме плеле... - са сјетом се присјећа Нешковићева.

Филм "Линија" је историјска антидрама инспирисана мотивима из "Ратног дневника" доктора Миодрага Лазића, а ради се по сценарију режисера и професора Драгана Елчића и књижевника Жељка Пржуља, а посебну линију представља епски егзодус 120.000 Срба из Сарајева.

Крст као метафору страдања и патње, понијели су сарајевски Срби у постдејтонском, библијском егзодусу. Између својих домова и Републике Српске, одабрали су Српску и слободу у њој.

Централна нит овог пројекта јесте хуманост и херојско дјело доктора Лазића, али и његових колега доктора Милана Пејића и Славка Ждрала који су током Одбрамбено-отаџбинског рата спасили на хиљаде људских живота, без обзира на националност пацијената.

Доктор Миодраг Лазић је из Ниша, велики хуманиста и човјек који је добровољно отишао на сарајевско ратиште 1992. године у ратну болницу "Жица" како би помогао борцима Републике Српске који су умирали од посљедица рањавања јер нису имали адекватну љекарску помоћ.

Филм се реализује у продукцији "Рамонда продакшн" из Београда, продуцент је Горан Иконић, а велику улогу у снимању филма има и продукција "Први кадар" из Источног Сарајева која је извршни продуцент филма за Републику Српску.