У фрушкогорском манастиру Ковиљ данас је завршено снимање посљедњих кадрова филма "Линија" редитеља Драгана Елчића о легендарном ратном хирургу Миодрагу Лазићу који је током ратова деведесетих година 20. вијека спасавао људске животе у Републици Српској.
Посљедња клапа филма симболично је обиљежена дружењем свих учесника у стварању остварења којем су, између осталих, присуствовали предсједник Покрајинске владе Маја Гојковић, шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић и други гости.
Режисер и косценариста филма Драган Елчић рекао је да је снимање филма и почело у Ковиљу, те захвалио глумцима и свим члановима екипе које је водила љубав и жеља да прикажу пожртвованост доктора Лазића.
Директор филма Слободан Стојановић изразио је задовољство снимљеним материјалом и истакао да је то, вјероватно, због племените мисије и огромне енергије у цијелој екипи.
- Мислим да ћемо добити добар филм којим ће бити задовољан, не само наш народ, него и цијели умјетнички свијет. Општа оцјена је да је до сада све урађено веома квалитетно, према плану и сценарију који је рађен студиозно пет година - рекао је Стојановић Срни.
Он је поручио да је "Линија" конципирана као антиратни филм са жељом да у првом плану буде хуманизам људи и изразио наду да ће публика осјетити ту поруку.
Саша Миовчић из продукцијске куће АНСТ рекао је Срни да посебну симболику филму даје то што је снимање почело прије седам мјесеци у манастиру Ковиљ, гдје је данас и завршено.
- Манастир Ковиљ изабран је зато што је манастир Светих арханђела Гаврила и Михаила, а као што знамо они су борци против зла. То је и симболика, јер овај филм треба да покаже и добру страну живота, хуманост људи, а прије свега доктора Лазића и његову моралну величину јер није гледао на вјеру и нацију, спасавао је све људе и зато је метафора нашег народа - поручио је Миовчић.
Фото: srna.rs
Миовчић је оцијенио да је направљен велики филм, а идеја је да прво буде приказан на фестивалима, након чега ће бити организоване премијере пред широком публиком.
Он је захвалио за подршку коју су филму пружиле институције, привредници и појединци из земље и српске дијаспоре, прије свега Филмском центру Србије, Републици Српској, као и Милораду Додику.
Миовчић је изразио велико жаљење што градови Бањалука и Бијељина нису препознали величину овог филма и нису учествовали у његовој реализацији.
Шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић изјавио је да је Кабинет предсједника Републике Српске подржао снимање овог изузетно важног филма за српски народ и оцијенио да ће филм допринијети афирмације истине о борби за слободу Срба током деведесетих година прошлог вијека.
- Филм је важан и због чињенице што ће на прави начин приказати борбу српског народа у и око Сарајева и жртве које је поднио током и након рата, када је након Дејтонског споразума изашао, пре свега да сачува Републику Српску - рекао је Цицовић.
Снимање историјске драме "Линија" почело је 16. августа прошле године. Филм је инспирисан мотивима из Лазићеве књиге "Дневник ратног хирурга" коју је објавила Новинска агенција Републике Српске - СРНА, у којој описује како је током рата деведесетих година прошлог вијека радио у српској ратној болници "Жица" код Сарајева и спасио хиљаде рањеника.
Средином фебруара сцене остварења "Линија" снимане су на подручју Сарајевско-романијске регије, након чега је филмски караван пут наставио у Србији.
Ово је један од већих регионалних филмских подухвата који приказује ратне догађаје и хуманост доктора Лазића, који је преминуо у Нишу од посљедица вируса корона 14. априла 2020. године.
Режију потписује Драган Елчић, сценаристи су Елчић и књижевник Жељко Пржуљ, доктора Лазића игра Александар Лазић.
У филму учествује више од 80 глумаца из Републике Српске, Србије, САД, Француске и око 4.500 статиста, а снимано ја на више од 30 локација уз кориштење ратне технике, учешће војника и припадника полиције.
Филм се реализује у продукцији "Рамонда продакшн" из Београда, продуцент је Горан Иконић, а велику улогу у снимању има и Продукција "Први кадар" из Источног Сарајева која је извршни продуцент филма за Републику Српску.
Ова антиратна сага завршава се епским егзодусом 130.000 сарајевских Срба који су прије 30 година кренули у непознато, носећи своје мртве.
Планирано је да се филм, након монтаже и постпродукције, пошаље на неки од великих свјетских фестивала, а након тога ће бити одржане пројекције у Источном Сарајеву, Београду, Нишу, Бањалуци и Новом Саду.
