Одлуку да се у будућности посвети природним наукама Ана Јаковљевић из Пала донијела је још током средњошколског образовања, када јој се током тог периода јавило интересовање за физиологију, анатомију и молекуларну биологију.

Ана у изјави за Катеру каже да је у гимназији постала фасцинирана начином на који су повезани процеси који организме одржавају живим.

- На примјер, знамо да биљка користи Сунчеву енергију да би створила храну, потом наш дигестивни систем ради да искористи ту храну, а мозак да перцепира биљку, размисли о њој  и створи науку о свему томе – каже Јаковљевићева.

Након завршене гимназије у Палама, Ана уписује основне студије биологије на Природно-математичком факултету Универзитета у Сарајеву, који завршава четири године касније са просјеком 8.49.

- Одсјек за биологију на ПМФ у Сарајеву пружа сасвим добре услове за разумијевање основа. Међутим, о савременим методама нема довољно ријечи, а посебно не праксе. Надам се да ће људи који чине факултет, професори и студенти то ускоро промијенити – истиче Јаковљевићева.

Из одређених практичних разлога и програма који су је интересовали, Ана одлучује да даље школовање настави на Универзитету у Београду.

- Жељела сам да се приближим неуробиологији. На мастеру схватиш да ништа не знаш о научном процесу и онда се постепено уводиш у креирање хипотезе, планирање експеримената, спровођење, анализу, тумачење резултата, разочарења кад нешто не ради и мала задовољства када схватиш зашто – каже Ана.

Она каже да је поред интересантних предмета на мастеру научила и да планира експеримент, спроводи га у пракси и потом анализира. Та знања су јој, према њеним ријечима, дала основ за истраживачки рад на тематици којом се и сада бави.

Она у оквиру интердисциплинарних студија ради на  истраживачком раду, гдје у оквиру једне тезе истражује пластичност мозга.

- То је способност да се нервни систем мијења усљед неког новог искуства. Испитујем те процесе на мишевима мијењајући њихову околину, што им мијења мозак, пратећи које молекуле у томе учествују, како и гдје – објашњава Јаковљевићева.

Јаковљевићева додаје да се при томе највише ослања на неколико врста микроскопа у комбинацији са молекуларно-генетичким методама.

У наредном периоду, по завршетку докторских студија у Београду, поред  истраживања, Ана жели да се посвети изради илустрација и анимација које ће објашњавати биолошке и друге природне процесе.

- Видим се на позицији гдје могу комбиновати истраживачки рад са оваквим видом едукације и популаризације науке, међутим, тешко је предвидјети гдје ће то тачно бити. Оно чему тежим јесте да примјењујем искуства која стекнем негдје даље у свијету, и у Сарајеву и у Београду – истиче Јаковљевићева.

Поред науке, Ана је упоредо са студијима почела да се бави сликарством, које је њена велика љубав и за које каже да увијек има времена, поред много обавеза.

- За сликање увијек нађем времена и управо сам на трећој години студија почела активно да сликам. Умјетност је суштина од које све креће и налази примјену у биологији, коју у том свјетлу можемо посматрати као велику сликовницу – каже Јаковљевићева.

Она истиче да је сликарство за њу сада хоби, јер сматра да је за остваривање у ширем плану, попут самосталних изложби, потребно више времена и већа посвећеност.

- То чека свој тренутак. Оно што волим радити јесу градски призори, призори из мојих снова, анатомски цртежи и студије људских емоција и повезаности – каже Јаковљевићева и додаје да је било радова које је продавала попут  портрета урађених графитном оловком и бојама, и пејзажа, који су најтраженији.

Поред ове врсте умјетности, интересовање је показала и ка прављењу скулптура, посебно од жице.

- Један такав пројекат „Perineuronal nets in spring“ сам представила на прошлогодишњем такмичењу „Art in neuroscience“ Холандског друштва за неуронауке, гдје је и награђен – каже Ана и додаје да је сјајно што се тежи поновном повезивању науке и умјетности у каквом пресјеку она види себе.

Биографија:

Ана Јаковљевић је рођена 1993. године у Палама, гдје је завршила основну школу и Гимназију у СШЦ „Пале“. Основне студије на ПМФ у Сарајеву је завршила просјеком 8,49, те мастер студије на Универзитету у Београду, на одсјеку Биофизике, са просјеком 9,17.

Као докторанд тренутно ради и као сарадник у настави на Биолошком факултету у Београду.  По завршетку докторских студија ће стећи звање доктор мултидисциплинарних наука – биофотоника.

Новинар: Миљан Рашевић