Република Српска се може отцијепити, али само насилним путем, који подразумијева нове оружане сукобе и проливање крви невиних грађана.

Став је ово аналитичара које је Српскаинфо питала колико су реалне приче политичара који сваких неколико мјесеци потежу питање референдума о отцјепљењу Републике Српске, те могућем раздруживању с БиХ.

Управо је референдум тема о којој се највише расправља у јавности, а политичари ово питање често користе за дневно-политичка препуцавања. Међутим, нико грађанима не жели да објасни шта након референдума!?

Сигурно је да би се већина грађана Републике Српске, уколико би дошло до референдума, изјаснила да жели самосталну државу. Исто тако је сигурно да се референдум може спровести, али у сјенци ових питања остаје чињеница да ли је могуће да се воља грађана, заиста, спроведе у дјело, без проливања крви.

Аналитичари сматрају да би насилно отцјепљење Републике Српске одвело овај ентитет равно у пропаст и вјероватно довело до тога да заувијек изгуби све оне надлежности које сада има.

Шансе – никакве

Као примјер наводе да у Европи има неколико регија које желе независност од матичних држава, а које су економски и политички много јаче и стабилније од Републике Српске, па им то не полази за руком. У неким од њих су, такође, проведени референдуми на којима су грађани тражили независност, али је њихова воља остала само тинта на папиру.

Шкоти, Баски и Каталонци, већ јако дуго желе властиту државу, док се у Белгији око истог питања споре Фламанци и Валонци. Одвајању од матичне државе теже и Корзика, Баварска, Јужни Тирол и још неке регије, али њихове жеље су далеко од реалности.

Па, какве онда шансе има Република Српска?

Аналитичари једногласно одговарају – ама баш никакве.

Унивезитетски професор и политолог из Загреба Жарко Пуховски истиче да су жеље једно, а стварност сасвим друго. Иако вјерује да би већина грађана Републике Српске радо видјела леђа БиХ, то питање је политички потпуно немогуће остварити.

– Могу се наћи формални услови под којима би се то у некој интерпретацији права сматрало допустивим, али чак ни пуно сређеније ситуације као што је она у Шпанији са Каталонијом, нису довели до тога да то буде прихваћено. С обзиром на сво искуство рата у БиХ, сигуран сам да је потпуно немогуће да би било ко у свијету, бар када су у питању битни политички фактори, допустили тако нешто – истиче Пуховски.

Рат

У случају када би се Република Српска покушала насилно отцијепити то би, по мишљену професора Пуховског, довело до оружаних сукоба.

Он истиче да је садашње уређење БиХ потпуно неодрживо, али само зато јер се представници сва три народа у БиХ не могу договорити о промјенама. Пуховски је убијеђен да би тренутно уређење БиХ требало мијењати али не вјерује да се то може скоро десити.

– Сигурно је да је Дејтон обавио своју функцију и да треба ићи даље, али је очито да нико није у стању ни покренути ту иницијативу, а камоли доћи до неког процеса који би довео до преуређења – закључује Пуховски.

Слично мишљење дијели и искусни дипломата Слободан Шоја, који истиче да је из тог разлога прича о референдуму само мазање очију грађанима. Он каже да је лидер СНСД Милорад Додик, који је протеклих година у више наврата потегао питање референдума, и сам свјестан чињенице да је ријеч о празној причи.

– Додик је довољно мудар политичар да процијени однос снага и схвати да је боље не ићи у ту двоструко губитну авантуру. Он добро зна да би се послије одржаног референдума догодиле двије ствари: резултат би био ништаван и без правних посљедица, а он би био експресно свргнут. Народ би га можда и заштитио, али не би шакали у његовом окружењу- закључује Шоја.

Нетрпељивост

Он додаје да од референдума једноставно нема ништа и неозбиљно је да се било који политичар у Републици Српској тиме бави без претходно излобираног међународног благослова.

Шоја, међутим, напомиње да се у размишљањима о референдуму о отцјепљењу, сасвим неоправдано, не говори о једном много важнијем аспекту, а то је стање духа у Српској и народна воља.

– Кад би се неким чудом догодио референдум, преко 80 одсто људи, а вјероватно и више, сигурно би било за напуштање БиХ. О овоме треба размишљати и питати се зашто је то тако, јер је то преважно и прекрупно питање, које треба упутити Сарајеву. Кад просите дјевојку и предлажете јој да живите заједно, онда понашање треба прилагодити прилици. Ако се ради о браку из рачуна, јер о љубави, на жалост, нема ни говора, онда се барем подразумијева поштовање и понеког различитог мишљења партнера – напомиње Шоја.

Додаје да је то поштовање, без подметања, неконтролисаног изљева мржње и дјеловања иза леђа, темељ здраве БиХ. А односи засновани на поштовању, по Шојином мишљењу, почеће се у БиХ градити чим се политика свих њених актера буде престала заснивати на свјесном изазивању нетрпељивости.

Аутономија

Економски и политички аналитичар Жарко Папић сматра да би, ако изузмемо евентуалне ратне сукобе, међународну изолацију и све остало што би услиједило, отцјепљење Републике Српске било и контрапродуктивно. Он истиче да је српски национални интерес Босна и Херцеговина, односно да Срби и Република Српска остану у БиХ.

Уколико би стране силе једногласно рекле: “можете се отцјепити и припојити Србији”, шта би била посљедица тога?

– У првом реду никада Српска не би имала тај степен “државности” који има у БиХ. Једва да би добацила и до аутономије коју има Војводина, при чему је велико питање да ли би се правиле двије аутономне јединице од Српске, с обзиром на то да су Херцеговина и Крајина удаљене и да нема пуно разлога да то буде једна аутономија. Дакле, Република Српска би била разбијена на два дијела – појашњава Папић.

Као још један од разлога зашто би припајање Србији било безначајно чак и за ту државу, Папић наводи чињеницу да је број становника у Српској дупло мањи од броја становника града Београда.

– Уопште нећу да помињем Србе у Федерацији, који би у тој ситуацији највише страдали. С друге стране, Србима у Србији, такође то није у националном интересу, јер би добили регион са пуно економских и финансијских проблема – напомиње Папић.

Он истиче да је највећи проблем тај што би се Србија нашла у међународној изолацији са потенцијалним ембаргом, што би срушило њен економски и социјални напредак, који је тренутно међу највећим у Европи.

Папић истиче да се из наведеног може извући закључак да одвајање Српске не само да не би користило самој РС, већ ни Србији.

– То ником не одговара, није реално, нити је интерес Срба да то направе. Зашто би онда то учинили – упитао је Папић.

“Противно Уставу БиХ”

Референдум у Републици Српској, о којем се  јако често прича, није могуће спровести чак ни по Уставу БиХ.

Папић објашњава да је уставни систем БиХ такав да је немогуће прегласавање у држави.

– Организација референдума само у Српској би значила, условно речено, прегласавање оних других који немају референдум. Исто као што ентитетско гласање обезбјеђује равноправност ентитета, тако је и онемогућено да се одржи референдум само у једном ентитету. Дакле, референдум је по Уставу и логици Дејтона немогућ – наглашава Папић.